Niš je ustao: „Država to smo mi!“

Na godišnjicu protesta Studentski edikt, u Nišu je 1. marta održan protest „Država, to smo mi“. Okupljanje studenata/kinja i građana/ki je u 16 časova počelo na dve lokacije: na raskrsnici kod Tržnog centra Delta Planet i u parku ispred Apelacionog suda. Sa tih lokacija kolone su se uputile ka Trgu kralja Milana gde se održao glavni program protesta.

Početak protesta i simbolika na ulicama

U koloni koja je krenula od TC Delta Planet na glavni gradski trg je stigao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavljen kao novomučenik razapet na krstu. Ratni veterani su položili venac ispred Spomenika oslobodiocima Niša, a studenti/kinje su im kao znak zahvalnosti za podršku dodelili zahvalnice. Nakon toga je na bini počeo program izvođenjem himne Republike Srbije „Bože pravde“.

Onda su na bini dočekani maratonci/ke i biciklisti/kinje. „Pumpaj do izborne pobede koju će pokušati da nam ukradu, ali koju ćemo svi zajedno odbraniti!“, poručeno je sa bine. „Pumpaj do izborne kampanje za koju ćemo se svi još jače mobilisati. Pumpaj do izborne pobede koju ćemo zajedno osvojiti. Pumpaj do odbrane izborne pobede koju će pokušati da nam ukradu, ali koju ćemo svi zajedno odbraniti.“

Studentski edikt: Temelji slobodne Srbije

Zatim je jedna studentkinja podsetila okupljene na tekst Studentskog edikta:

„Srbija je zemlja slobodnih ljudi. Sloboda nije milost, već osnovno pravo neodvojivo od dostojanstva svakog građanina. Sloboda je temelj našeg demokratskog društva, naših zakona, naše reči i naših misli. Država je zajedničko dobro svih njenih građana. Institucije Srbije moraju služiti narodu i biti temelj poverenja, a ne instrument moći pojedinaca. Zalažemo se za državu u kojoj zakon predstavlja vrhovni autoritet i gde politička funkcija znači službu građanima, a ne privilegiju.

Pravda je osnova stabilnog društva. Nezavisno sudstvo, slobodni mediji i institucije moraju delovati po zakonu, a ne pod političkim pritiskom. Jednakost prava mora biti stvarnost za svakog građanina Srbije. Mladi su pokazali da nisu samo naslednici Srbije, već njeni ustavobranitelji. Studenti, kao nosioci ove borbe, čuvaju vrednosti na kojima treba da počiva naše društvo. Mladost Srbije traži sistem zasnovan na trudu i znanju.

Zalažemo se za društvo u kojem se poštuje dostojanstvo svakog pojedinca. Dostojanstvo podrazumeva da nijedna osoba ne bude dovedena u položaj poniženja zbog svojih stavova i mišljenja. Srbija u kojoj stručnjaci nisu potcenjeni i gde se znanje vrednuje više od poslušnosti, gde mladi vide nadu u svojoj zemlji. Znanje je temelj napretka svakog društva. Tražimo Srbiju koja ulaže u nauku, istraživanje, obrazovanje i kulturu kao prioritete svog razvoja. Univerziteti moraju biti nezavisni centri izvrsnosti, a ne poligoni za kupovinu diploma i političke uticaje.

Putevi naših gradova, od Niša do Novog Sada, od Beograda do Kragujevca, svedoče o snazi narodnog jedinstva. Ova solidarnost, do sada nepoznata sistemima zasnovanim na razdoru, postaje naš zavet i naša snaga, koju ćemo braniti i negovati. Pretvarajući pojedinačne glasove u silu promene, dokazali smo da Srbija nije skup podeljenih interesa, već zajednica građana koji dele viziju budućnosti. Neka ovaj edikt bude naša obaveza, naše obećanje jedni drugima – da ćemo graditi državu koja će pripadati svima, u kojoj će svako dete moći da sanja velike snove. Država u kojoj će pravda i sloboda biti jače od bilo kog pojedinca, u kojoj se vlast neće služiti narodom, već će ona služiti narodu.“

Sećanje na žrtve i reč ratnih veterana

Recitacija pesme Alekse Šantića „Moja otadžbina“ u izvođenju učenice Srednje umetničke škole Sare Ljubićan je prethodila održavanju 16 minuta tišine za nastradale u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Prisutni su upalili bliceve na mobilnim telefonima, a na bini su čitana imena nastradalih i u vazduh se svaki minut puštao po jedan beli balon. Posle toga sa zvučnika se čula pesma „Što te nema“ Jadranke Stojaković.

Sledeći govornik je bio ratni veteran Slavoljub Radulović. On se prvo zahvalio studentima za sve što su uradili u poslednjih godinu dana. Onda je govorio o sistemu i metodu kojim se trideset godina vlada u Srbiji: „Trideset godina isti sistem vlada ovom zemljom. Menjala su se imena, menjale su se stranke, metod je uvek isti – podele i samo podele. Uvek moraju da postoje naši i njihovi. Dok se mi ljutimo i plašimo, neko nam prazni džepove, a nevini ljudi stradaju.“

Za predsednika Srbije je rekao da se drži poslovice „Zavadi, pa vladaj“. „Vi ne branite teritoriju, vi branite otadžbinu“, poručio je studentima/kinjama. „Ova zemlja pripada svima koji u njoj žive, a ne jednom režimu. Studenti su tražili da neko odgovara, a ovaj režim je na to odgovorio ratom, zaratio je protiv sopstvene dece, protiv budućnosti ove zemlje“, rekao je Radulović.

„Ovaj režim je poslao policiju na decu koja stoje u tišini. Pustio medije da ih svako jutro nazivaju najružnijim imenima: stranim plaćenicima, ruljom, ustašama… Okrenuo je celu svoju paklenu prokletu mašineriju protiv najvrednijeg što imamo, protiv sopstvene dece. To je poslednji rat koji će voditi jer ovu decu neće pobediti, neće. Njihov jedini sistem koji ovaj režim ima su podele, a ova deca su slomila, izbrisala su podele, pomirila su nas sa svim pripadnicima nazovi manjina – i sa muslimanima i sa Slovacima i sa Bugarima i sa ostalima. Mi i oni ljude delimo samo na dobre i loše, a ne kao oni.“ Radulović je naglasio i da se ograđuju od onih veterana koji žele da preko studenata steknu ličnu korist i političke poene. „Država, to smo svi mi na trgu, to smo svi mi na ulicama. Živeli, do pobede!“

Pravna kritika sistema i korupcije

Advokat Vladan Mančić je govor počeo stihovima Petra Pajića: „Ja sam bio u Srbiji, Srbija je na robiji!“ Ti stihovi najbolje oslikavaju trenutak u kome živimo, objasnio je Mančić svoj izvor stihova. Dalje je govorio o nedostacima naših zakona koji su po njemu smišljeni i predstavljaju glavni vid korupcije pomoću koje opstaje ova vlast. Prvo je pomenuo zabranu zapošljavanja na određeno vreme u javnom sektoru.

„To je mera koju neke zemlje primenjuju u vreme krize, ali naš predsednik kaže da mi od 2018. živimo zlatno doba, da smo ekonomski tigar, pa se postavlja pitanje čemu ta mera danas. Po trajanju te mere mi smo svetski rekorderi, a postavlja se pitanje zašto. Ta zabrana nam nije potrebna, ali je potrebna ovom režimu koji preko nje zapošljava stranački kadar. Otvaraju se vrata za ugovore na privremene i povremene poslove, za sve one oblike rada za koje nisu potrebni konkursi. Njima je cilj da zaposle svoje kadrove koje će držati ucenjenima, jer svako mesto na određeno vreme stvara ucenjenog radnika. A takav ucenjen radnik je spreman da radi sve što se od njega traži: da im prikuplja sigurne glasove, da ide na njihove mitinge i to je suština ove mere. Preko ove mere oni obezbeđuju stotine hiljada glasova na svakim izborima.“

Dalje je rekao da je dominantan vid pljačke izbegavanje Zakona o javnim nabavkama. „Svi veliki projekti koje ova vlast sprovodi, kao što je EXPO, kao što je Beograd na vodi, kao što su svi koridori koje Vučić gradi, realizuju se putem tzv. međudržavnih sporazuma jer na taj način izbegavaju Zakon o javnim nabavkama i konkurenciju ponuđača.“ Mančić je naglasio važnost transparentnosti. „Svako javno-privatno partnerstvo mora da se nalazi na sajtu Vlade. One kompanije koje nisu spremne na potpunu transparentnost ne mogu biti partneri i saradnici države. Lex specialis zakoni su izuzetak u svakoj normalnoj državi, samo u Vučićevoj državi oni postaju pravilo za legalizaciju pljačke. Putem ovih zakona se isplaćuju svake godine milioni evra raznim burazerskim kompanijama bez ikakve kontrole. To moramo sprečiti, toj pljački moramo stati na put. Aleksandar Vučić je sve institucije sravnio sa zemljom.“

Zahtev za lustracijom i odgovornošću

Onda je govorio o Mrdićevim zakonima i rekao da je najviše na udaru Tužilaštvo za organizovani kriminal, ali i ustavno načelo podele vlasti na principe samostalnosti tužilaštva i nezavisnosti sudstva. „Čovek čije je srce okovano strahom ne može da bude ni advokat ni sudija ni javni tužilac! Za organizovanu mafiju koja pljačka je potreban Zakon o lustraciji“, rekao je Mančić. „Na ljutu ranu mora ljuta trava! Ako svi uništitelji Srbije ne završe na dugogodišnjim robijama, ništa nismo učinili! Ako ne sprovedemo lustraciju, ništa nismo uradili! Pa zamislite samo Srbiju posle Vučića u kojoj bi Dragan Vučićević i dalje mogao da bude novinar. Ljudi brže zaborave smrt oca nego gubitak imovine. Zadatak naredne Vlade mora biti da je nikad ne zaborave! Nije dovoljno da sprovedemo lustraciju i da pravno-krivično odgovaraju. Moramo da im oduzmemo imovinu i da je vratimo u budžet, da vratimo ono što su od naroda ukrali.“ Na kraju je rekao da ćuran na svadbu ne ide dobrovoljno, ali na kraju opet ide.

Zdravstvo i poljoprivreda na udaru

Doktor Dejan Hristov je govorio o zdravstvenom sistemu u zemlji u kojoj je rođen, koji je tada bio uzor mnogim zemljama, a koji su onda zbog lične koristi doveli do uništenja. „Besplatnost, solidarnost i princip da mladi i zdravi pomažu starijima i bolesnima, a bogatiji izdvajaju više da bi svima bilo isto – to je najviši etički ugovor koji nas čini ljudima, a ne kupcima robe. Zdravstvena zaštita mora biti jednako dostupna i u selu i u gradu“, rekao je Hristov, naglašavajući da su solidarnost, kvalitet, dostupnost i odgovorna zdravstvena politika četiri temelja kvalitetnog sistema. Govor je završio citirajući Nušića: „Ljudi traže slobodu, a sloboda ljude“, i dodao da mu je drago da smo se našli jer će sada sloboda i nas lakše naći.

Nebojša Tomić, poljoprivrednik iz Topličkog okruga, rekao je da ova vlast trinaest godina uništava poljoprivredu, pretvarajući srpske domaćine u socijalne slučajeve. „Zbog neisplativosti bavljenja poljoprivredom mladi napuštaju sela i to je cilj vlasti – da tu mogu da otvaraju rudnike i da od našeg plodnog zemljišta nastaju jalovišta. Nagovarali su nas da podižemo kredite i proširujemo farme, a sad odjednom mleko je višak i mleko nam ne treba.“ Od ministra su dobili odgovor da promene zanimanje ako im se ne isplati da se bave poljoprivredom, rekao je Tomić.

Glas majki i sudbina Univerziteta na Kosovu i Metohiji

Nakon njega je govorio profesor na PMF-u u Nišu Miodrag Đorđević, pa Milena Petrović, profesorka na Fakultetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i majka dvoje studenata. „…A onda su na vas krenule mračne horde. Gazili su vas, prebijali, vezivali, pritvarali, pretili, gonili. A onda su majke počele da se naoružavaju suzama“, rekla je profesorka Petrović u svom emotivnom govoru. „Oružje jače od svakog pendreka, zvučnog topa, jeste majčinsko srce. Od njegove pravde niko ne može pobeći. Za ovih osamnaest meseci pokazali ste da ste vi studenti jedina institucija u ovoj zemlji koja zaista funkcioniše. Vi ste ti koji ovu državu održavate živom, istovremeno radeći i učeći. Obilazeći našu lepu zemlju, otišli ste tri puta tamo gde izvršna vlast nije godinama kročila. I dok je prećutno na snazi medijski lex specialis o zabrani upotrebe naziva južne pokrajine, vi ćete prekosutra po četvrti put u poslednjih godinu dana doći na Kosovo i Metohiju. Vi ste država i mi majke sa vama. Pobeda je vaša, kaže vam srce jedne majke“, poručila je profesorka Petrović studentima/kinjama na kraju govora.

Student Filozofskog fakulteta Ilija Tasić je rekao da će 3. marta u Kosovskoj Mitrovici biti održana tribina o institucionalnim nadležnostima Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, kojem preti gašenje uvođenjem zakona o strancima tzv. države Kosovo. „Posledice ovog zakona obavijene su velom tajne i upornim ćutanjem izvršne vlasti naše države, njenih organa i samog rukovodstva ovog Univerziteta. Posledice ovog događaja koje slede biće oslobađanje Kosova i Metohije od srpskog stanovništva. To ne smemo dozvoliti jer to otvara vrata daljem rastakanju države i daljem ukidanju autonomija ostalih univerziteta u Republici Srbiji. Bez mladih nema budućnosti, a bez stručnih nema razvoja. Bez svih nas nema ni Srbije.“

Zajednička borba do izborne pobede

„Ovo je naša borba protiv kriminala i korupcije, protiv autoritarnog režima koji rasprodaje deo po deo naše lepe zemlje i za to da institucije budu jače od pojedinca. Kako bi u toj borbi pobedili, moramo da se udružimo, prevaziđemo sve naše razlike i stanemo zajedno protiv kriminalne grupe koja razara ovu državu iznutra. Razgovarajte sa porodicom, rođacima, komšijama i prijateljima, i izađite na izbore – svaki naš glas je čin odbrane Srbije. Kad narod ustane, nijedna autoritarna vlast ne može da opstane. Država nije stranačka kancelarija, a Srbija nije privatna firma jednog čoveka. Idemo do pobede na izborima, a onda da odbranimo našu pobedu.“

Ovo nije još jedna politička utakmica, ovo je borba za opstanak države Srbije. Izlazak na izbore prvi je korak otpora, a svaki glas je čin odbrane Srbije i poruka da ne pristajemo na strah, ucene, poniženja. Srbija mora da se vrati građanima! Srbija mora da opstane!

Nakon poslednjeg govora, svi govornici su se zajedno popeli na binu sa transparentom „Država, to smo mi“. Program je završen nastupom hora.