Izvor: REUC digitalni magazin
Nemački kancelar Fridrih Merc poručio je da je Nemačka „ponovo na evropskoj i međunarodnoj sceni“, ističući da njegova nova vlada nastupa sa „snagom i pouzdanošću“ u trenutku sve većih globalnih izazova.
„Pokazali smo međunarodnim partnerima: možete da se oslonite na nas“, rekao je Merc u Bundestagu, neposredno pred odlazak na samit NATO-a u Hag i prvi samit EU u Briselu u svojstvu kancelara. On je podvukao da nova odlučnost Berlina nailazi na pozitivne reakcije u svetu.
NATO, kako je najavio, planira da poveća ciljnu potrošnju za odbranu sa 2 na 5 odsto BDP-a zemalja članica, što Merc vidi ne kao ustupak Sjedinjenim Državama, već kao odgovor na pretnje koje dolaze iz Rusije.
„Rusija aktivno i agresivno ugrožava bezbednost i slobodu evroatlantskog prostora. Moramo se bojati da želi da nastavi rat i dalje od Ukrajine“, upozorio je Merc. „Moramo zajedno biti toliko snažni da niko ne sme da nas napadne. U toj situaciji, Nemačka mora da preuzme odgovornost.“
On je poručio da će Bundesver postati „najjača konvencionalna vojska u Evropi“, te da raspoređivanje nemačke brigade u Litvaniji simbolizuje posvećenost zajedničkoj bezbednosti: „Bezbednost Litvanije je i bezbednost Nemačke.“
Komentarišući situaciju na Bliskom istoku, Merc je pozdravio prekid vatre između Izraela i Irana, istakavši: „Bez Irana, 7. oktobar 2023. u Izraelu ne bi bio moguć.“ On je optužio iransko rukovodstvo da decenijama destabilizuje region podržavajući oružane grupe poput Hezbolaha, Huta i Hamasa.
„Iran ne sme dobiti nuklearno oružje“, naglasio je kancelar, izražavajući nadu da će nedavni napadi SAD-a i Izraela trajnije odvratiti Teheran od tog cilja. Istovremeno je pozvao na human odnos prema civilima u Gazi i dodao da je legitimno pitati „koji cilj Izrael želi da postigne u Pojasu Gaze“.
Govoreći o ruskim napadima na Ukrajinu, Merc je osudio „barbarske“ vazdušne udare na Kijev i ocenio da Moskva ne pokazuje spremnost za mir: „Putin razume samo jezik sile. A to je i razlog zašto danas mir zahteva da govorimo tim jezikom.“
Nemačka ostaje jedan od ključnih saveznika Ukrajine, iako su opsezi vojne pomoći i dalje predmet unutrašnjih političkih rasprava.
