Državna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji biće održana u Narodnom pozorištu u Beogradu, u 20 časova, a najavljeno je da će se obratiti premijer Đuro Macut i predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević.
Na Kosovu i Metohiji, godišnjica će biti obeležena parastosima, polaganjima venaca izložbama i komemorativnim akademijama u Gračanici i Severnoj Mitrovici.
Povod za napade bila je nesreća u kojoj su se tri dečaka albanske nacionalnosti utopila u reci Ibar u selu Čabra u Ibarskom Kolašinu, za šta su Albanci optužili Srbe.
Prema pisanju Udruženja novinara Srbije, povod je bila lažna vest koja je bila objavljena 16. marta na Radio-televiziji Kosova, a usledilo je i pisanje drugih medija koji su pripisali odgovornost lokalnim Srbima bez ikakvih dokaza.
U nasilju Albanaca 17. marta 2004. godine etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, a domove je napustilo više od 4.000 Srba.
Po podacima iz zvaničnog izveštaja Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) iz aprila 2004. godine, u neredima je ubijeno 19 osoba – osmoro Srba kao i 11 Albanaca koji su poginuli u sukobima sa pripadnicima međunarodnih snaga, dok noviji nezvanični podaci govore da je stradalo 15 Albanaca i 12 Srba.
Povređeno je više od 1.000 ljudi, među njima i desetine pripadnika međunarodnih snaga.
Zapaljeno je ili teško oštećeno oko 1.000 kuća u vlasništvu Srba, deset škola u većinski srpskim sredinama, kao i domovi zdravlja, pošte i druge institucije države Srbije.
Za 48 sati zapaljeni su Bogorodica Ljeviška, Prizrenska Bogoslovija i Hram Svetog Đorđa, crkva Hrista Spasa i konak manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, miniran je manastir Svetih Kozme i Damjana u Zočištu, kao i manastir Devič nadomak Srbice.
U južnom delu Kosovske Mitrovice zapaljena je crkva Svetog Save, u Prištini je zapaljena crkva Svetog Nikole, a u Podujevu je polomljen krst sa kupole crkve Svetog Andreja Prozvanog.
Za dva dana oskrnavljeno je ili potpuno uništeno 35 crkava i manastira, a nestalo je ili oštećeno više od 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira i mnogo drugih crkvenih relikvija.
Srbi su proterani iz Kosova Polja, Obilića, Plemetine, Lipljana, Uroševca, Đakovice, Gnjilana a po drugi put iz svojih domova morali su da beže i Srbi iz Belog Polja kod Peći, gde su ponovo zapaljene sve povratničke kuće.
Organizatori napada na Srbe nisu kažnjeni, a pojedinci koji su učestvovali u progonu, osuđeni su na minimalne zatvorske kazne.
