„Parlament danas raspravlja o političkoj krizi u Srbiji“ – navodi se na sajtu njihovom zvaničnom sajtu. Poslanici Evropskog parlamenta oceniće razvoj događaja u Srbiji, gde je rušenje nadstrešnice železničke stanice izazvalo antikorupcijski pokret i proteste protiv vlade predvođenih studentima.
Na sajtu EP se navodi: „15 ljudi je poginulo kada se 1. novembra 2024. godine u Novom Sadu srušila betonska nadstrešnica na železničkoj stanici. Od katastrofe, desetine hiljada ljudi izašlo je na ulice, zahtevajući odgovornost vlasti i protestujući protiv korupcije. Kao posledica toga, premijer Srbije Miloš Vučević podneo je ostavku, ali to nije smirilo tenzije. Ovo pitanje simbolizuje šire nezadovoljstvo stanjem vladavine prava u Srbiji i predstavlja najozbiljniji izazov u poslednjih nekoliko godina za lidera zemlje, predsednika Aleksandra Vučića.“
U otvorenom pismu objavljenom 5. februara 2025, komesarka za proširenje Marta Kos pozvala je na potpunu, nepristrasnu i brzu istragu incidenata usmerenih na demonstrante.
Podsećamo šta je komesarka napisala u pismu:
„Sloboda okupljanja je osnovno pravo„
„Fundamentalne vrednosti su srž našeg zajedničkog evropskog projekta i treba ih poštovati. Sloboda okupljanja je osnovno pravo koje se mora poštovati. Mora se sprovoditi mirno i u skladu sa zakonom. Incidenti protiv demonstranata su svedoci. Očekujemo punu, nepristrasnu i brzu istragu. Ne treba tolerisati nasilje. Očekujemo da srpska policija nastavi da obezbeđuje bezbednost demonstranata. Jezik koji podstiče nasilje i nedostatak međusobnog poštovanja ne može biti rešenje.“
Ona navodi da put ka članstvu u EU obuhvata reforme koje ugrađuju naše zajedničke vrednosti u zakonodavstvo i praksu. „Put Srbije ka Evropskoj uniji nudi rešenja za mnoga pitanja koja su danas u središtu razgovora. Reforme koje su deo procesa pridruživanja EU će ojačati borbu protiv korupcije, obezbediti nezavisnost pravosuđa i odgovornost institucija, promovisati slobodu i pluralizam medija i poboljšati izborne uslove. Ako se pravilno sprovedu, ove reforme će imati transformativni efekat koji će koristiti svim građanima i približiti Srbiju Evropskoj uniji.“ – dodaje Marta Kos u otvorenom pismu.
Reakcija EU na studentske proteste u Srbiji je primetno prigušena. Dok su neke grupe u Evropskom parlamentu, kao što su socijalisti i demokrate, Zeleni i Renev Europe, izrazile podršku studentima, institucije višeg nivoa EU uglavnom su ćute. Postavlja se pitanje da li srpski studenti pokazuju i Evropskoj uniji šta su principi demokratije? Da li Evropska unija ćuti zbog interesa i koliko se zapravo sprovodi demokratija u državama članicama? Na mnoga pitanja nema zvaničnih odgovora, ali jedno je sigurno, Evropska unija danas svakako nije ravnodušna posmatrajući studentske proteste u Srbiji.
Portparol Evropske komisije za proširenje jeste kritikovao napade na studente, ali nije bilo detaljnog odgovora ni Komisije ni Saveta Evropske unije. Ovo ćutanje izazvalo je kritike, a neki tvrde da EU ne čini dovoljno da podrži demokratski pokret u Srbiji. Ostaje da današnje zasedanje pokaže koji su stavovi i kakva je zvanična reakcija EU na dešavanja u Srbiji.
Na današnjem zasedanju se očekuju izjave Saveta i Komisije, bez rezolucije.
