Na Nacionalni dan donora, 6. jun, Srbija uvodi novu donorsku karticu, u okviru napora da se spasu životi što većeg broja ljudi kojima je transplantacija organa jedina opcija, saopšteno je danas na skupu u Skupštini Srbije.
Uvođenja nove donorske kartice usledilo je nakon što je Vlada Srbije usvojila izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa. Novim odredbama su uređena sva važna pitanja sa kojim se građani sreću prilikom donošenja odluke o tome da li žele ili ne žele da budu donori organa i tkiva.
Državna sekretarka Ministarstva zdravlja Ivana Stašević Karličić izjavila je da je Vlada usvojila zakonska rešenja koja predviđaju mogućnost da se svako za života izjavi da li želi ili ne želi da nakon smrti daruje svoje organe i da se, u skladu sa tom odlukom, upiše u Registar davalaca, odnosno Registar lica koja se protive darivanju organa.
„Ovim rešenjima građanima se daje veća pravna sigurnost, a zdravstvenom sistemu jasniji okvir za postupanje. To je posebno važno u oblasti u kojoj poverenje javnosti odlučuje o tome da li će više ljudi dobiti šansu za život“, rekla je ona na obeležavanju 10. godina Nacionalnog dana donora i 10 godina kampanje „Najvažniji poziv u životu“.
Istakla je da je Srbija u oblasti donorstva na dobrom putu, jer je tokom 2025. i 2026. broj ljudi na listi čekanja smanjen sa 1.700 na 1.228.
„Taj broj mora dodatno da se smanji. Povećanje broja ostvarenih donora i realizovanih transplantacija iz godine u godinu je naš cilj od koga ne odstupamo, jer je to naša odgovornost i obaveza prema svim onima kojima je transplantacija organa jedina šansa za izlečenje. To je odgovornost zdravstvenog sistema, institucija i društva u celini i cilj oko kojeg moramo ostati dosledni“, navela je Karličić i pozvala poslanike Skupštine Srbije da podrže izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa.
Generalni direktor Hemofarm grupe Ronald Zeliger je rekao da je deset godina kampanje „Najvažniji poziv u životu“ pokazalo da se velike društvene promene ne dešavaju same od sebe i da one zahtevaju poverenje, istrajnost i partnerstvo države, zdravstvenog sistema, pacijenata, porodica i kompanija koje razumeju svoju odgovornost prema zajednici.
“Kao kompanija koja više od šest decenija brine o zdravlju ljudi, verujemo da je donorstvo organa pitanje odgovornosti i humanosti. To je odluka kojom jedno društvo pokazuje koliko je spremno da brine o životu svakog čoveka. Kao pojedinac, duboko verujem da svako od nas može da da svoj doprinos stvaranju boljeg društva, a kao čovek koji je donorsku karticu već potpisao u Nemačkoj, dajem sebi slobodu da pozovem i druge da to urade”, kazao je Zeliger.
Željka Bojić, potpredsednica Udruženja pacijenata „Zajedno za novi život“, koja četiri godine čeka na transplantaciju jetre, rekla je nijedna zakon ne može da natera ljude da budu humani, ako to već nisu, ali može da omogući da nijedna senka sumnje ne utiče na taj humani čin.
„To je upravo postignuto izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa i apelujem na sve ljude da potpišu donorsku karticu i da se izjasne kao donori organa jer to može nekome da produži život“, kazala je ona.
Nacionalni dan donora ustanovljen je u okviru kampanje “Najvažniji poziv u životu”, koju su 2016. godine pokrenuli Ministarstvo zdravlja, Hemofarm grupa i Hemofarm fondacija zajedno sa udruženjima pacijenata, sa ciljem povećanja broja donora i transplantacija, usvajanja zakona koji reguliše ovu oblast i članstva Srbije u organizaciji Eurotransplant.
Za deset godina povećan je broj donora i transplantacija, usvojena je i zakonska regulativa, ali je Srbija i dalje na začelju u svetu po broju urađenih transplantacija.
Prema podacima Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja, od početka godine do danas transplantacija je obavljena kod 71 pacijenata.
