Predsednik Hrvatske Zoran Milanović nije dao saglasnost (agreman) za imenovanje predloženog ambasadora Izraela u Hrvatskoj zbog politike izraelske vlasti, saopštio je danas njegov kabinet.
Nedobijanje agremana je retkost u diplomatskim odnosima pošto imenovanju ambasadora predstoji složena pažljivo utvrđena procedura obeju strana.
„Vodeći se dobrom diplomatskom praksom, Kabinet predsednika do sada nije javno komentarisao nijedan predlog neke države za imenovanja ambasadora u Hrvatskoj. Država Izrael je prekršila ovo nepisano pravilo i objavila je ime predloženog ambasadora, iako on nije dobio saglasnost predsednika Hrvatske“, navodi se u saopštenju.
S obzirom na postupanje izraelske strane, kabinet predsednika je, dodaje se, potvrdio da predloženi ambasador Izraela „nije dobio, niti će dobiti, saglasnost predsednika Zorana Milanovića, i to zbog politike aktuelne izraelske vlasti“.
„Davanje ili uskraćivanje saglasnosti za predložene ambasadore je suvereno pravo Republike Hrvatske i o tome odlučuje predsednik. Bilo kakvi javni ili politički pritisci, u ovom slučaju izraelske strane, neće promeniti njegovu odluku“, ukazuje se u saopštenju.
Milanović je više puta kritikovao izraelsku politiku u Gazi koju je, za razliku od Vlade, nazvao genocidnom.
On je, takođe za razliku od vlade premijera Andreja Plenkovića, otvoreno kritikovao američko-izraelski napad na Iran.
Hrvatski mediji preneli su danas pisanje izraelskog lista „Times od Israel“ da je Milanović uskratio saglasnost za imenovaje predloženog ambasadora Izraela Nissana Amdura. On će, kako se navodi, krajem maja doći u Hrvatsku kao otpravnik poslova, za šta nije potrebno odobrenje predsednika.
Milanović je ranije kritikovao dosadašnjeg ambasadora Izraela Garyja Korena pošto je u intervjuu hrvatskoj agenciji Hina pozvao Zagreb na prekid diplomatskih odnosa s Teheranom i da proveri osoblje Ambasade Irana.
Koren je potom pozvan u kabinet predsednika gde je upozoren na „neprihvatljive i štetne izjave koje uznemiravaju javnost i nanose štetu Hrvatskoj“.
Proces imenovanja ambasadora obuhvata stroge međunarodne protokole koje reguliše Bečka konvencija o diplomatskim odnosima.
Vlada koja bi da pošalje ambasadora, u poverljivoj diplomatskoj noti formalno traži saglasnost za izabranog diplomatu. Vlada – primalac sprovodi provere prošlosti te osobe i bezbednosti.
Po standardnom protokolu, ako država – domaćin ne odgovori u roku od oko 30 dana, to se implicitno smatra odbijanjem ponuđenog ambasadora.
Ako je agreman odobren, država – pošiljalac zvanično objavljuje ime ambasadora.
Ako je kandidat odbijen – smatra se „personom non grata“ – država-domaćin nije obavezna da navede razlog, iako je to obično znak duboke političke tenzije.
Kada je agreman odobren, šef države koji šalje ambasadora, daje mu „akreditivno pismo“ (lettre de créance) kojim ga zvanično akredituje kod šefa države domaćina.
Ambasador tada putuje u zemlju-domaćina, predaje te akreditive i zvanično se upisuje na spisak diplomatskog kora države prijema, što mu daje puni diplomatski imunitet.
