Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i udruženje Lokal pres izrazili su danas duboku zabrinutost zbog načina na koji je sproveden proces izmena tri ključna medijska zakona: Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), Zakona o elektronskim medijima (ZEM) i Zakona o javnim medijskim servisima (ZJMS). Predlog izmena, koji je danas usvojio skupštinski Odbor za kulturu i informisanje, sutra ide na glasanje u parlament.
U zajedničkom saopštenju, ove organizacije navode da je proces, koji traje više od godinu i po dana, doveden u završnu fazu kroz „neprihvatljivo ubrzan postupak, kratke rokove i uz izostanak transparentnosti“, pod izgovorom usklađivanja sa preporukama Evropske komisije.
Iako su komentari Evropske komisije stigli još u decembru 2023. godine, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je tek krajem 2024. formiralo radne grupe koje su imale izuzetno kratak rok za rad i nisu imale uvid u verzije nacrta poslate Briselu. Takođe, odbijen je zahtev medijskih udruženja za javnu raspravu o najnovijim izmenama ZJIM-a i ZEM-a.
„Način na koji je ovaj proces sproveden, kao i izmene koje su usvojene, vode ka daljem urušavanju medijskih sloboda i ozbiljno narušavaju smisao demokratskih procedura“, navodi se u saopštenju.
Iako su usvojene neke izmene, poput onih koje se odnose na pretpostavku nevinosti i izveštavanje o krivičnim postupcima, koje su u skladu sa predlozima NUNS-a, ANEM-a i Lokal presa, problematične izmene u oblastima javnih nabavki i vlasništva u medijima i dalje ostaju. Medijska udruženja ukazuju na to da se ne uređuju detaljno usluge javnih nabavki, ne propisuju uslovi, niti mehanizmi kontrole, što ostavlja prostor za zloupotrebe i favorizovanje određenih medija, suprotno evropskim standardima.
Posebna zabrinutost izražena je zbog „neprihvatljivog vraćanja države u vlasništvo medija“, što nije u skladu sa Medijskom strategijom. Upozorava se da oslanjanje isključivo na samoregulaciju medija pod državnom kontrolom može legitimisati politički uticaj.
Što se tiče izmena Zakona o javnim medijskim servisima, udruženja smatraju da su one površne i ne dotiču suštinska pitanja poput uređivačke nezavisnosti i koncentracije moći. Funkcija Poverenika za prava gledalaca i slušalaca ostaje marginalizovana, a ključni problem je koncentracija moći u rukama generalnog direktora. Nova pravila o budžetskom finansiranju javnih servisa, uprkos deklarativnoj zabrani političkog uticaja, ostavljaju prostor za zloupotrebe, posebno zbog nejasno definisanih kategorija poput projekata od posebnog društvenog značaja.
Takođe, udruženja ističu da je ponovo propuštena prilika za unapređenje dela ZEM-a koji se odnosi na izbornu kampanju. Nedostaju jasna pravila za prikriveno političko oglašavanje, funkcionerske kampanje i politički marketing, što godinama unazad narušava fer i ravnopravno informisanje građana.
NUNS, ANEM i Lokal pres zaključuju da netransparentan proces izmena zakona, uz ignorisanje ključnih problema, dodatno ugrožava slobodu medija i demokratske principe, te pozivaju na hitne korake ka uspostavljanju fer i transparentnog medijskog okruženja.
