Stranka Srbija centar (SRCE) danas je ukazala da se projekat „Beograd na vodi“ ne realizuje po tržišnim uslovima i da su precenjeni njegovi efekti na privredu Srbije.
„Izjava Muhameda Alabara da je u ‘Beograd na vodi’ uloženo 5,5 milijardi evra zvuči kao konačna potvrda uspeha projekta koji je godinama predstavljen kao simbol modernizacije Srbije, ali iza te impresivne brojke ne stoji ono što bi u ozbiljnoj ekonomiji moralo da je prati – jasna metodologija, transparentna struktura ulaganja i precizno razgraničenje između realnog kapitala i procenjenih efekata“, naveo je u saopštenju član Resornog odbora za finansije i privredu Srbija centra (SRCE) Predrag Maksimović.
Osnivač i predsednik kompanije Igl Hils (Eagle Hills) Muhamed Alabar izjavio je juče da su investicije u Beograd na vodi dostigle 5,5 milijardi evra, što je omogućilo zapošljavanje oko 10.000 ljudi i otvaranja više od 800 novih firmi.
Maksimović je istakao da nije objašnjeno da li su tih 5,5 milijardi evra direktne investicije investitora ili je ta cifra zbir ukupne vrednosti izgrađenih objekata, kredita…
„Bez tog odgovora, brojka prestaje da bude ekonomski podatak i postaje političko-poslovna poruka. Posebno kada se zna da je projekat prvobitno predstavljan kao investicija vredna oko 3,5 milijarde evra – razlika od dve milijarde zahtevala bi detaljno objašnjenje, a ne samo novu, veću cifru“, ocenio je Maksimović.
Dodao je da još veći problem što se govori o „ogromnim efektima“ projekta na ekonomiju, jer je tvrdnja da je projekat generisao 15 ili čak 16 milijardi evra vrednosti, po njegovim rečima, „tipičan je primer korišćenja ekonomskih multiplikatora bez ikakvog objašnjenja“.
„U ozbiljnoj analizi, takve procene dolaze uz model, pretpostavke i ograničenja. Ovde ih nema. Ostaje samo utisak da se brojke gomilaju kako bi se pojačao osećaj veličine projekta, a ne kako bi se razumela njegova stvarna ekonomska težina. Slično je i sa podatakom o više od 10.000 radnih mesta. Ali bez odgovora na osnovna pitanja – koliko je tih poslova privremeno, koliko stalno, kolike su plate, koliko dugo traju – ta cifra ostaje više simbol nego analiza“, naveo je Maksimović.
Prećutano je, kako je istakao, da projekat „Beograd na vodi“ nije nastao u neutralnim tržišnim uslovima, jer je njegov razvoj pratio poseban pravni okvir, uključujući i zakon donet specijalno za tu namenu, koji je omogućio drugačija pravila eksproprijacije i gradnje nego što važe za ostale projekte.
„To svakako znači da njegovi rezultati ne mogu biti predstavljeni kao čisti tržišni uspeh. Umesto transparentnih podataka o tome ko je šta uložio, ko je šta dobio i koliki su stvarni neto efekti, dobija se niz impresivnih, ali neproverljivih tvrdnji. U takvom okviru, ‚Beograd na vodi‘ prestaje da bude ekonomska tema i postaje pitanje poverenja – a poverenje se ne gradi brojkama koje se ne mogu proveriti, već upravo suprotno.
U tom kontekstu i izjava Muhameda Alabara ostavlja utisak diletantskog manira sktromnih ekonomskih kapaciteta“, naveo je Maksimović.
