Kako je naveo taj portal, to je gotovo zanemarljiv broj u odnosu na period pre izmena i dopuna Zakona o zapošljavanju stranaca i Zakona o strancima.
Prema podacima subotičke filijale NSZ, tokom 2021. godine bile su izdate 193 radne dozvole, od kojih 38 ličnih radnih dozvola, 70 za zapošljavanje i 65 za samozapošljavanje, dok je u ostalim kategorijama izdato 20 dozvola.
Naredne, 2022. godine, bilo je izdato ukupno 316 radnih dozvola, tokom 2023. godine broj je porastao na 575, da bi nakon stupanja na snagu izmena Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca tokom 2024. godine, subotička filijala NSZ-a je izdala ukupno 195 radnih dozvola.
Tokom prošle godine izdate su 34 radne dozvole, a u prvoj polovini ove godine devet.
Pravnica subotičke filijale NSZ Ingrid Vakula izjavila je da se rad te ustanove do 1. februara 2024, kada su stupile na snagu izmene zakona, sastojao u izdavanju dozvola za rad – kako ličnih, tako i dozvola vezanih za rad kod određenog poslodavca.
Izmenama i dopunama Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca, nadležnosti NSZ-a u velikoj meri su izmenjene.
NSZ je sada nadležna za procenu ispunjenosti uslova za izdavanje jedinstvene dozvole koja istovremeno predstavlja i odobrenje za privremeni boravak i dozvolu za rad u Srbiji, a koju izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) uz prethodno pribavljenu saglasnost NSZ-a, dok vizu za duži boravak (viza D) izdaju diplomatsko-konzularna predstavništva Srbije u inostranstvu.
Pored toga, Nacionalna služba za zapošljavanje je nadležna i za izdavanje saglasnosti za promenu poslodavca, osnova rada i rada kod više poslodavaca licima koja su prethodno dobila jedinstvenu dozvolu.
„Shodno izmenama Zakona o zapošljavanju stranaca, određene kategorije stranih lica mogu da rade u Srbiji i bez izdate jedinstvene dozvole, za njih je dovoljno da imaju samo odobren privremeni ili stalni boravak u Srbiji“, dodaje se u odgovoru NSZ-a za Magločistač.
Rad stranih državljana za koje su izdate dozvole odnosio se uglavnom na proizvodna zanimanja, građevinsku delatnost, ugostiteljstvo, poslove vozača, kao i stručne poslove u finansijskoj i tehničkoj oblasti.
Kada je reč o dozvolama za samozapošljavanje, one su se odnosile pre svega na pružanje različitih intelektualnih usluga poput informatičkih i marketinških, kao i na ugostiteljsku delatnost.
Iz NSZ-a napominju da nemaju uvid u to koliko je stranih državljana po dobijanju dozvole zaista zasnovalo radni odnos, niti koliko ih je u međuvremenu ostalo bez zaposlenja, te ističu da na teritoriji grada Subotice mogu da borave i strani državljani kojima je dozvolu izdala neka druga filijala NSZ-a budući da se nadležnost određuje prema sedištu poslodavca, a ne prema mestu boravka stranog državljanina – zbog čega takva lica nisu obuhvaćena njihovom evidencijom.
Policijska uprava u Subotici nije odgovorila na pitanja Magločistača koja se odnose na prisustvo stranih državljana na teritoriji grada: podatke o broju stranih državljana sa odobrenim privremenim ili stalnim boravkom u Subotici, njihovoj strukturi prema državljanstvu i osnovu boravka, kao i o državama iz kojih dolazi najveći broj stranih državljana.
Pored toga, zatraženi su i podaci o broju izdatih jedinstvenih dozvola za boravak i rad, odnosno drugih odobrenja iz nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova tokom poslednjih pet godina, kao i informacije o delatnostima u kojima su strani državljani najčešće radno angažovani i eventualnim trendovima rasta ili smanjenja njihovog broja na području Subotice.
Tekst je realizovan u okviru programa „Jačanje odgovora Srbije na izazove migracija i inkluzije“ koji realizuju Medijski centar Beta, Magločistač i Glas Šumadije uz podršku Evropske unije (EU) i Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (CZA). Stavovi izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno stavove EU ni CZA.
