Potpredsednik stranke Srbija centar (SRCE) Duško Lopandić ocenio je danas da je popuštanje srpskih vlasti oko Kosova i Metohije imalo za cilj da Srbija priđe Evropskoj uniji (EU), ali da je danas dalje od EU, a izgubila je sve na Kosovu.
Lopandić, koji je i bivši šef Misije Srbije u EU, rekao je u novoj epizodi podkasta „U centar“ da je u odnosu prema Kosovu i Metohiji vođena „hipokrizija još od 2013. godine“, od prvog Briselskog sporazuma, kojim je Srbija prihvatila da se proširi nadležnost Prištine na celu teritoriju, uključujući i sever, prenela je stranka u saopštenju.
„Ta velika koncesija trebalo je da bude donekle ublažena stvaranjem Zajednice srpskih opština, koja do danas nije stvorena. A istovremeno su i dalje u propagandi nacionalističke poruke tipa ‘mi se borimo za Srbiju, ne dajte’, kao i poruke ljudima na Kosovu ‘čuvajte svoje lične karte, čuvajte automobile, tablice Srbije'“, naveo je on.
Prema njegovim rečima, Srbija je, u stvari, zvanično prihvatila da se to promeni i nije uspela elementarnu stvar da natera Prištinu, direktno ili preko EU, da „makar transformaciju obrazovanja i zdravstva normalno izvrši“.
„Tu su i mnoge greške koje su brutalno rađene, kao što je napuštanje institucija. Prvo si stvorio jednu organizaciju, Srpsku listu, kroz koju si fizički naterao ljude pretnjama da prihvate da budu u policiji, sudstvu ili u opštini, da potpišu zakletvu na Ustav Kosova, a onda si vršio suprotnu šizofrenu propagandu“, ocenio je Lopandić.
Kao „katastrofalni potez“, potpredsednik stranke SRCE ocenio je i to što su „Vučićevi saradnici organizovali Banjsku“, a potom širom Srbije pisali grafite „Kad se vojska na Kosovo vrati“.
„Ali, glavni problem je odgovornost u ovom sistemu. Nema odgovornosti ni za šta. Ni u spoljnoj politici, ni oko Kosova. U spoljnoj politici naše popuštanje oko Kosova je imalo za cilj da priđemo i uđemo Evropsku uniju. Mi smo danas dalje od Evropske unije, a izgubili smo sve na Kosovu“, ocenio je Lopandić.
Kritikovao je i način na koji se Srbija bavi diplomatijom, optužujući aktuelnu vlast da je napravila „autoritarni sistem unutar koga ne može više da se napreduje ukoliko niste član stranke ili blizak rođak“.
„Nije problem toliko u ambasadorima, koliko činjenica da je sve zaraženo sa tim partokratskim sistemom, pa onda i po vertikali ljudi bivaju postavljeni za ministra-savetnika. To je u vreme Jugoslavije značilo u najmanju ruku 20 godina iskustva u diplomatiji, ne u zemljoradničkoj zadruzi ili opštini. Sad se postavljaju maltene ljudi koji ulicom prođu ili imaju nekog rođaka. Imamo potpuno poremećen kadrovski sistem“, ocenio je Lopandić.
On je, između ostalog, naveo da se drugi problem odnosi na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji „ne vodi računa o depešama i analizama koje dobija od diplomatske službe“.
„Siguran sam da predsednik to uopšte nikad nije čitao, zato što je on najpametniji, sve zna i ako mu nešto treba on onda pita strance. Ne želi da zavisi od naših ljudi i tako se odnosio i prema diplomatiji. Dakle, imamo dvostruki problem – jedan je taj što je diplomatija personalizovana, spoljna politika potpuno je u kabinetu predsednika, a drugi je što unutar institucija ministarstva imamo partokratiju umesto meritokratije“, kazao je Lopandić.
