Lider radikalne levice u Francuskoj Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Melenchon, 74) je najavio svoju kandidaturu za predsedničke izbore 2027. godine.
To će biti njegova četvrta kandidatura za predsednika posle neuspelih pokušaja 2012, 2017. i 2022. godine.
Sadašnji šef države Emanuel Makron (Emmanuel Macron) posle dva predsednička mandata nema više pravo da se kandiduje, a njegov drugi mandat ističe na proleće 2027. godine.
Već se u francuskim medijima pominju mogući kandidati kojih je čak petanestak. Među njima su i dva bivša premijera: Eduar Filip (Edouard Philippe) i Gabriel Atal (Gabriel Attal) koji u vladajućoj stranci „Preporod“ (Renaissance) važi za naslednika Makrona.
Ipak, po anketama, favorit je Žordan Bardela (Jordan Bardella) iz stranke „Nacionalni zbor“.
Očekuje se da će on predvoditi tu krajnje desničarsku stranku, posebno zato što njegovoj šefici Marin Le Pen (Marine) preti petogodišnja zabrana obavljanja javne funkcije zbog osude za proneveru, mada njena konačna podobnost za kandidovanje na izborima zavisi od ishoda žalbe sudu po tom predmetu šo se očekuje ove godine.
Melanšon je kao lider stranke Nepokorena Francuska (LFI) i dominantna figura francuske radikalne levice, osvojio treće mesto u prvom krugu predsedničkih izbora 2022. godine, iza Makrona i liderke ekstremne desnice Marin le Pen.
„Da, ja sam kandidat“, rekao je Melanšon u nedelju televiziji TF1.
Melanšon je pitao ko je najbolje pripremljen da se suoči sa onim što dolazi jer „preti nam dramatična klimatska promena koja će se uskoro dogoditi. A onda imamo ekonomsku i socijalnu krizu. Suočeni sa svim ovim i s obzirom na hitnost, potreban nam je neko sa iskustvom“, rekao je lider radikalne levice.
Mnogi, čak i unutar njegove stranke, kritikuju Melanšona što se drži svoje želje da preuzme vlast, rizikujući da ponovo izgubi predsedničke izbore.
Tokom svoje poslednje kampanje, posebno se zalagao za kontrolu kapitala, 32-časovnu radnu nedelju i povratak na starosnu granicu za penzionisanje od 60 godina i pozivao na povlačenje Francuske iz NATO-a.
U prvom krugu predsedničkih izbora 2022. godine, Melanšon je dobio 21,9 odsto glasova, a Makron 27,9 i Marin Le Pen 23,1 odsto.
Posle prvog kruga, Melanšon je pozvao svoje pristalice da ne daju „nijedan glas“ Marin Le Pen, ali nije pozvao ni na glasanje za Makrona u drugom krugu.
