Studentkinja Fakulteta za bezbednost u Beogradu, Lazarevčanka Andrijana Jevđenić, postala je jedan od prepoznatljivih glasova studentskih protesta koji potresaju Srbiju. U jeku aktuelnih dešavanja i polemika oko studentskih blokada, Jevđenićeva je gostujući u emisji „Utisak nedelje“ jasno istakla ključne zahteve i motive studentskog pokreta, demantujući navode predsednika Vučića.
Nakon sinoćnjeg obraćanja predsednika Srbije u kom je saopšteno ime mandatara za sastav nove Vlade, čuvenog endokrinologa prof. dr Đura Macuta, studenti su ponovili da im personalna rešenja nisu primarni fokus. Jevđenićeva je naglasila da je studentima, kao i njenoj koleginici Milici Marković, apsolventkinji Mašinskog fakulteta u Beogradu, mnogo važnije da institucije sistema počnu da rade svoj posao.
„Mi kao studenti u blokadi pre svega želimo da institucije rade svoj posao i ispunjenje studentskih zahteva. Naša borba traje i postoji taj optimizam i vera da će studentski zahtevi biti ispunjeni, ali važno je da mi ovde ne menjamo lica već čitav mehanizam. Želimo da promenimo ono što jednostavno ne funkcioniše ovde kako treba – dakle taj mehanizam, a ne lica“, decidno je izjavila Jevđenićeva.
Osvrćući se na predsednikove česte istupe, Jevđenićeva je primetila da studenti retko kada čuju nešto konkretno o funkcionisanju institucija. Ona je demantovala i nedavnu izjavu predsednika Vučića da će studenti uskoro izaći sa zahtevom za ekspertskom vladom.
„Predsednik danas iznosi ime mandatara, a pre par dana kaže da ćemo mi biti ti koji ćemo tražiti predlog za prelaznom, ekspertskom vladom. To uopšte nije bio naš cilj, mi smo izašli i izneli jedan potpuno drugi zahtev i mislim da smo još jednom pokazali da obraćanje predsednika nije bilo iznošenje istine“, kategorična je bila studentkinja iz Lazarevca. Ona je dodala da se studenti fokusiraju na uzroke koji su doveli do ugrožavanja građana 15. marta, a ne na formiranje prelazne vlade.
Na konstataciju predsednika Vučića da su studentske blokade „teror manjine nad većinom“, Jevđenićeva je, saglasno sa stavom njenih kolega, odbacila takvu ocenu.
„Mi smo trenutno svedoci jednog duboko uznemirujućeg paradoksa u ovom društvu, jer kad su studenti i narod ustali, čujemo neki glas da je nekom oduzeto pravo na obrazovanje. Studenti koji žele da uče su na neki način prozvali sebe žrtvama ovih naših blokada. Oni su svoju borbu podigli na međunarodni nivo i šalju pismo Strazburu zato što smo im mi uskratili pravo na obrazovanje. Oni ne traže odgovor na to ko je odgovoran za šesnaest izgubljenih života u Novom Sadu, oni traže odgovor na pitanje zašto se njima ne dozvoljava da uče. Mislim da je ova naša borba njih podstakla da se zapitaju šta su oni uradili za ovo vreme. Odgovor je prilično bolan – nisu uradili ništa. Mislim da je najvažnija lekcija koju treba da nauče jeste da kada ćutimo pred nepravdom, to ne znači da smo neutralni, to znači da smo saučesnici“, zaključila je Andrijana Jevđenić, čiji angažman svedoči o odlučnosti studenata da istraju u svojim zahtevima za funkcionalnijim institucijama i odgovornijom vlašću.
