Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je danas izjavio da bi u slučajcu da Evropa napadne Rusiju, rat bio „veoma kratak“.
„Ako bi Evropa – koja svakodnevno govori o pripremama za rat protiv Rusije – napala Rusku Federaciju, to bi bio potpuno drugačiji rat i bio bi veoma kratak“, rekao je Lavrov na Međunarodnom omladinskom festivalu u Jekaterinburgu, u centralnoj Rusiji, prenela je ruska agencija Interfaks.
Naglasivši da Rusija „nema nameru da napadne Evropu“, Lavrov je rekao da se nada da će njegovo „upozorenje“ ozbiljno shvatiti države i institucije Evropske unije koje Kremlj optužuje za podsticanje daljeg zaoštravanja.
Njegova izjava dolazi dok evropske zemlje jačaju svoju odbranu.
Britanski list „Indiepnedent“ piše da raste napteost između Rusije i Evrope i tumači da je Lavrov, dugogodišnji saveznik predsednika Rusije Vladimira Putina „nagovestio da sukob sa Evropom ne bi predstavljao teškoću za Moskvu“.
Lavrov je, prenosi taj list, naglasio da Rusija „nema interesa” da napada zemlje Zapada, ali da bi, ukoliko bi ona prva bila napadnuta, uzvratila udarac i da bi ishod bio brz.
„Rusija je više puta izjavila da nećemo napasti zapadne zemlje i da nemamo interesa za tako nešto“, rekao je on u u Jekaterinburgu.
„Ali ako Evropa, koja redovno govori o pripremama za rat protiv Rusije, napadne Rusku Federaciju, onda će to biti sasvim drugačiji rat i biće veoma kratak“, kazao je on.
„Zapad je odavno izabrao politiku obuzdavanja Rusije”, rekao je on, osvrćući se na ono što je nazvao „nasilnim“ širenjem NATO-a ka ruskim granicama, što Rusija navodi kao razlog za invaziju na Ukrajinu. Taj iskusni ministar, piše britabnski list, poznat je po direktnim izjavama, a ministar je od 2004. godine.
„INdipendent“ podseća da je ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski u ponedeljak tvrdio da bi Alijansa „brzo” porazila Rusiju, ističući „ogromnu nadmoć” poljskog Ratnog vazduhoplovstva.
„Ako bi nas Rusija napala i ako bismo odbacili uzdržanost, mislim da bismo prilično brzo porazili Rusiju. Imamo ogromnu nadmoć nad Rusijom u vazdušnoj moći”, rekao je on.
Dans je, piše list dalje, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila osnivanje Evropskog saveta za bezbednost u cilju suprotstavljanja „hibridnim napadima“.
Ona je rekla da bi ta grupa mogla da okupi EU i partnere, uključujući Kanadu, Veliku Britaniju i Norvešku, kako bi se uspostavio „hitni bezbednosni protokol”.
„Evropi je potreban sopstveni priručnik za odgovor na hibridne pretnje”, rekla je ona u govoru o stanju Unije u Evropskom parlamentu, misleći na takozvane „hibridne napade“, poput pokušaja sabotaže.
„Kada bi neka država članica pokrenula taj mehanizam, sve države članice bi se sastale radi koordinacije evropskog odgovora, kako bi se sprečila dalja eskalacija i ublažile posledice”, izjavila je Fon der Lajen.
Danska je u utorak saopštila da je ruski ratni brod bez upozorenja ispalio signalne rakete na njen vojni helikopter, dok je Moskva uzvratila tvrdnjom da su danski avioni izvodili opasne manevre i prelete u blizini njene flote.
Prošlog meseca, direktor CIA Džon Retklif bio je u retkoj, kratkoj poseti Moskvi – prvoj od posete njegovog prethodnika nekoliko nedeljama pred invaziju Rusije na Ukrajinu.
Izvori upućeni u to su za rekli Si-Bi-Es njuz (CBS News) i Volstrit džurnal (Wall Street Journal) da je Retklif otputovao u Moskvu da bi upozorio Rusiju da ne napada NATO.
Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Dmitrij Peskov nazvao je te navode „pričama za plašenje“, dodavši da one „nemaju nikakve veze sa stvarnošću”. Rekao je da se Moskva „suočava sa veoma agresivnom politikom evropskih zemalja prema njoj”.
Prošle godine Putin je izazvao zabrinutost izjavom da je „spreman da se bori” protiv Evrope, nazivajući te zemlje „prasićima”, da bi se kasnije povukao i sugerisao da su ti komentari izvučeni iz konteksta.
Ranije ovog meseca, uputio je „zlokobno upozorenje“ Velikoj Britaniji zbog njene podrške Ukrajini: „To je tajna, vojna tajna”, rekao je odgovarajući na pitanje o tome da li Rusija razmatra opcije za napad na Veliku Britaniju.
Dodao je da su „svi vojni objekti u Ukrajini naša legitimna meta, bilo da su britanski ili neki drugi”, zakljuluje „Indipendent“.
