Delegati na nacionalnoj konvenciji krajnje desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD) danas su ogromnom većinom ponovo izabrali svoje lidere, dok su desetine hiljada demonstranata protiv desnice protestovale, a neki se i sukobili s policijom koja je obezbeđivala skup.
AfD je pokušala da pokaže jedinstvo glasajući za produženje mandata Alis Vajdel i Tina Hrupala (Tino Chrupalla), koji su je predvodili četiri godine kao ko-predsednici i danas nisu imali protivkandidata.
Alis Vajdel je ponovo izabrana sa 81 odsto glasova, a Hrupala osvojio 70 odsto. Nemačke stranke biraju svoje lidere svake dve godine.
Demonstracije ispred mesta održavanja konvencije u istočnom gradu Erfurtu odražavaju kako je AfD podelila Nemačku čak i kao najveća opoziciona stranka u čitavoj zemlji i najjača politička snaga na nekada komunističkom istoku Nemačke.
Današnji skup je mogao da počne na vreme uprkos protestima, a partijski zvaničnici AfD su pozdravili svoje „suštinsko, zakonom garantovano pravo da održavaju partijske konvencije“.
„Sedeće blokade nisu mirne, blokade puteva nisu demokratske, niti bande nasilnika zaslužuju bezopasnu etiketu ‘civilno društvo’. Ovi problematični ljudi su poslednje utočište naših političkih rivala“, rekao je Hrupala o anti-desničarima, protivnicima njegove stranke.
Konvencija koja traje i sutra se poklopila sa 100. godišnjicom sastanka Nacističke partije održanog u blizini, koji je učvrstio moć Adolfa Hitlera u nacističkom pokretu. Istoričari i politički protivnici kažu da tajming nosi snažnu simbolikua, a AfD odbacuje da je to namerno.
AfD je osvojila drugo mesto na izborima u čitavoj Nemačkoj februara 2025. sa 20,8 odsto glasova, što je najbolji rezultat neke krajnje desničarske stranke od Drugog svetskog rata. Od 2025. joj je podrška porasla i dospela je na prvo mesto među političkim strankama Nemačke.
Uprkos rastućoj podršci, neki žele da se AfD zabrani.
Iako je Alis Vajdel nedavno rekla da je „2026. sudbinska za AfD“, druge vodeće stranke kažu da neće sarađivati sa AfD, što je stav koji se naziva „zaštitnim zidom“ protiv krajnje desnice.
Policija je saopštila da je danas 31.000 ljudi prisustvovala protestnim skupovima, javila je nemačka novinska agencija DPA.
Demonstracije su uglavnom bile mirne, a transparenti „Stop AfD nacistima“ i „Za različitost, protiv nacista“.
Lena Raupah (Raupach), portparolka grupe Viderzecen (Widersetzen), antifašističkog saveza čiji naziv se prevodi kao „otpor“, rekla je da se ta grupa nadala da će sprečiti konvenciju AfD.
„AfD sprovodi fašističku politiku: želi masovne deportacije i teror na ulicama, a ne rešava nijedan pravi problem“, rekla je ona i da AfD ima politiku koja koristi bogatima, a ne običnim građanima.
„Savezna služba za zaštitu Ustava“ (BfD) – agencija za domaće obaveštajne aktivnosti, prošle godine je objavio da je klasifikovao AfD kao dokazano desničarsku ekstremističku grupu, ali je ta odluka privremeno povučena jer je pravno osporena: u februaru je sud u Kelnu saopštio da BfD ne može da koristi tu oznaku za AfD dok sud ne odlučio tužbi stranke protiv BfD.
AfD odlučno odbacuje optužbe za ekstremizam i tvrdi da stranke na vlasti koriste BfD kao politički instrument.
AfD u svom jačanju igra na nepopularnost Vlade koja pokušava da reformiše usporenu ekonomiju i izveštila se u iskorišćavanju nezadovoljstva pitanjima koja daleko prevazilaze njenu prepoznatljivu temu suzbijanja migracija, koja je pokretala njen uspon sredinom 2010-ih.
AfD se nada da će osvojiti 40 odsto ili više glasova na državnim izborima 6. septembra u istočnom regionu Saksonija-Anhalt. To bi moglo da je postavi na put ka apsolutnoj većini ili u poziciju u kojoj bi mogla da pokuša da privuče koalicionu podršku drugih stranaka, otvarajući joj put da u Saksoniji-Anhaltu postavi svog prvog guvernera u nekoj od saveznih država.
„Pobedićemo. Možda ćemo uskoro moći sami da vladamo. To bi poslalo pravu poruku neprijateljima demokratije koji su želeli da spreče održavanje naše stranačke konvencije“, rekao je Hrupala.
AfD koja odavno traži ukidanje sankcija protiv Rusije i protivi se isporukama oružja Ukrajini i, mada podržava stavove predsednika SAD Donalda Trampa (Trump), kritikovala je SAD i Izrael zbog rata u Iranu.
Bjern Heke (Bjoern Hoecke), jedan od regionalnih lidera AfD, više puta je danas u govoru, aludirajući na Trampovu parolu „Učinom Ameriku ponovo velikom“, rekao da AfD želi da „učini Nemačku ponovo velikom“, a na kongresu u Erfurtu su viđene i bejzbol-kape s takvim natpisom.
