Narodni poslanik Pokreta „Mi – Glas iz naroda“ Borislav Antonijević izjavio je da Nezavisna Država Hrvatska još nije doživela zvaničnu osudu Srbije, uprkos tome što je, kako je kazao, doživela osudu sveta.
„Još uvek duše šetaju. Ne znam da li na sutrašnji dan treba da obeležimo 85. godišnjicu osnivanja NDH, ali sa 700.000 sveća srpskog naroda koji je zločinački pobijen u NDH“, rekao je Antonijević.
Istakao je da konferencija nema za cilj da stigmatizuje bilo koji narod, već da očuva nacionalno sećanje i nacionalni identitet srpskog naroda za koji kaže da je zaboravljen.
Jelena Radojičić, koja je sa sedam godina odvedena u logor Stara Gradiška, rekla je da je rođena u selu Jablanac 1934, u blizini Jasenovca.
„Drugi svetski rat, nakon užasnog stradanja Srba, preživeli smo moja majka Ana, moj brat Živko i ja. Posle rata smo saznali da su ustaše naše najbliže ubile maljem“, navela je Radojičić.
Istakla je da za njenog brata Iliju, koji je u to vreme bio beba, nije ništa saznala ni nakon 85 godina.
„Kada smo u logoru Stara Gradiška odvojeni od majke, majka mi je rekla da vodim računa o braći, a ja sam brata izgubila. To me je obeležilo za ceo život. Tražim ga od kraja Drugog svetskog rata do danas i nikad neću odustati“, rekla je Radojičić.
Dodala je da je traženje brata Ilije njen zavet majci.
Prema njenim rečima, u svetu ima mnogo naroda koji kriju svoja zlodela, ali srpski narod je jedini, kako je kazala, koji je krio svoja stradanja.
Ona je rekla da je preživela zahvaljujući Dijani Budisavljević koja je spasila hiljade dece iz logora na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske, ističući da joj u Beogradu treba podići spomenik, kao i da ruševinu zgrade u Staroj Gradiški u kojoj je bio logor treba pretvoriti u memorijalni centar.
„Nadam se da će moji unuci obići memorijalni kompleks Stara Gradiška“, rekla je Radojičić.
Istoričar prof. dr Miloš Ković istakao je da inicijativa za usvajanje rezolucije o genocidu nad Srbima u NDH u više navrata nije prihvaćena.
„U ovoj Skupštini se uporno odbijaju predlozi rezolucija o genocidu nad Srbima. Ova država nema dan sećanja na genocid nad srpskim narodom. Ona pamti Holokaust i treba da ga pamti. Pamti i stradanje Roma i Jevreja, ali svest o tome šta su Srbi pretrpeli tri puta u 20. veku ne postoji“, rekao je Ković.
Dodao je da onog časa kada nacija bude osvestila šta se dešavalo u periodu od 1941. do 1945. godine, i kada to uđe u temelje srpskog nacionalnog identiteta, to će značiti dubinsku promenu u javnom životu Srbije.
„To će značiti konačni početak oslobođenja od jugoslovenskih iluzija i početak trezvene politike Republike Srbije. To znači – svest o tome odakle nam preti opasnost“, poručio je Ković.
Naglasio je da nije reč o pozivu na nove konflikte, ističući da niko ne želi ratove i sukobe.
„Ovde je reč samo o tome da naša politika u regionu bude definisana rečima: Nikada više! Dakle, nikada više neće staviti ruke na našu decu kao što se dogodilo 1941. i 1995. godine“, naveo je Ković.
Cilj nije, istakao je, politika konfrontacija i negovanje neprijateljstava.
„Cilj je sačuvati duhovnu i biološku supstancu ovog naroda. Treba da uđemo u vreme u kom neće biti važno da li smo levičari ili desničari, da li smo monarhisti ili republikanci – cilj politika ove zemlje trebalo bi da bude biološka odbrana srpskog naroda“, poručio je Ković.
