Duboko podeljeni Kolumbijci danas u drugom krugu predsedničkih izbora izabraće ili progresivca, ili konzervativca autsajdera, a oba kandidata su u kampanji koristila strah od ponovnog unutrašnjeg sukoba u zemlji.
Kolumbijci će se opredeliti između biznismena i advokata Abelarda de la Esprieje i Ivana Sepede, poslanika i naslednika političkog pokreta odlazećeg predsednika Gustava Petra, prvog levičarskog lidera te zemlje.
Njih dvojica su pobedili devet ostalih kandidata na glasanju 31. maja.
Obojica predlažu strategije za koje tvrde da će sprečiti da ta južnoamerička zemlja prolazi kroz neprekidno i nemilosrdno nasilje – podmetanja bombi pod automobile, otmica i prisilnog raseljavanja, sa kojima su Kolumbijci živeli decenijama.
De la Esprieja predlaže oštar pristup, i time je stekao podršku američkog predsednika Donalda Trampa.
Sepeda obećava da će nastaviti Petrove napore, uključujući pokušaje dijaloga sa više ilegalnih naoružanih grupa, iako su ti napori uglavnom propali.
Dva kandidata nude i različita rešenja za propali zdravstveni sistem, rastući javni dug i duboko ukorenjenu korupciju.
„Trenutno me brine polarizacija koja postoji između nas: postoje dve veoma ekstremne strane, a nasilje je zabrinjavajuće“, rekao je agenciji Asošiejted pres Džon Manrike, advokat u glavnom gradu Bogoti.
„Nadam se da će ljudi prihvatiti ko je pobedio. Hajde da to prihvatimo, bez obzira na stranu, i pokušamo da postignemo društveni konsenzus… Nemojmo izlaziti na ulicu i svađati se“, kaže Manrike.
Po zvaničnim rezultatima prvog kruga izbora, Sepeda je osvojio 41 odsto glasova, a De la Esprieja 44 odsto.
Odlazeći predsednik Petro je bez pružanja dokaza izneo sumnje u rezultat pošto Sepeda koji je konstantno vodio u anketama pre majskih izbora, nije pobedio, i čak dobio manje glasova od De la Esprieje.
Izbori se održavaju 10 godina otkad je Kolumbija potpisala istorijski mirovni sporazum sa gerilcima Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije.
Sporazum je stvorio nadu da će se prekinuti začarani krug borbe pobunjeničkih grupa i države.
Međutim, nasilje je ponovo izbilo, posebno zato što se većina pobunjeničkih grupa, odusvši od ideološke borbe, okrenula zaradi od trgovine drogom.
Prošle godine, vlasti su zabeležile 14.780 ubistava tokom sukoba oružanih grupa, najviše od 2015. godine.
Među ubijenima je bio i konzervativni predsednički kandidat Migel Uribe.
Iznude su takođe porasle, dostigavši 13.417 slučajeva u 2025. godini, više nego duplo nego 2015. godine.
Više od 41 milion ljudi ima pravo glasa na današnjim izborima.
De la Espriela, politički novajlija sa nadimkom „Tigar“, obećao je da će žestoko progoniti kriminalce i izgraditi 10 „mega-zatvora“, oponašajući politiku predsednika Salvadora Najiba Bukelea koja jeste smanjenjila broj ubistava, ali je podstakla optužbe za kršenje ljudskih prava.
Sepeda želi da nastavi Petrov plan da mir za postigne pregovorima s gerilcima i kriminalnim bandama.
Oštro kritikovana strategija koju je Petro pokrenuo 2022. godine prve rezultate dala je u četvrtak, kada je prva naoružana grupa, sa oko 100 članova, prihvatila razoružanje i započela proces preseljenja, koji će dovesti do njihove reintegracije u normalne tokove.
Kolumbijske ilegalne grupe imaju više od 27.000 članova.
Jamile Gevara, penzionisana učiteljica iz Bogote, rekla je Asošiejted presu da je potrebno više vremena da bi plan predsednika Petra dao rezultat jer nije razumno očekivati brzu promene u sukobu koji traje šest decenija.
Ona je takođe kritikovala višegodišnje nepoverenje birača prema levici zbog njene dugogodišnje povezanosti sa pobunjeničkim grupama.
„Levica je uvek bila negativno posmatrana, bila je surova i mnogo ljudi je poginulo. Čovek se pita šta nije u redu sa ljudima koji su zaboravili istoriju… kako mogu da ne razmisle pažljivo o tome kog kandidata će izabrati“, rekla je Gevara, pristalica Sepede.
Uoči drugog kruga izbora učestali su verbalni napadi između kandidata, kao i optužbe za prevaru, kupovinu glasova i zastrašivanje.
Sepeda je podneo tužbu Kancelariji državnog tužioca i Međunarodnom krivičnom sudu protiv De la Esprieje, optužujući ga da ima veze sa paravojnim grupama, što je De la Esprieja negirao.
