U ovo doba prošle godine, predsednik Srbije je poručivao da je 40 sati nedeljno – malo radnog vremena. A koliko se radi u našoj zemlji u poređenju sa drugim zemljama Evrope?
„Baš me briga šta su mislili radnici u Čikagu. Čovek mora da radi više“, rekao je Aleksandar Vučić u aprilu 2024, dodajući da od sedmočasovnog radnog dana, koji je tada najavljivala Crna Gora, u Srbiji neće biti – ništa.
A u Srbiji se, i to prema zvaničnim podacima evropske statistike – radi ubedljivo najviše u odnosu na sve zemlje EU – 41,4 sata nedeljno, pokazuje izveštaj Eurostata za poslednje tromesečje 2024. godine.
Gora situacija je jedino još u Turskoj, gde se nedeljno radi 42,6 sati.
Prosek na nivou Evro zone je, inače, 35 radnih sati nedeljno i ispod ovog nivoa je više država.
Najkraća radna nedelja je u Holandiji i traje – 30,6 sati.
Međunarodni praznik rada obeležava se 1. maja, a istorijski se vezuje za radnički pokret s kraja 19. veka i veliki štrajk održan u Čikagu, gde je zahtevano uvođenje osmočasovnog radnog dana.
U mnogim zemljama prihvaćen je kao državni praznik.
U kojima nije – pročitajte OVDE.
Ko mora da radi na državni praznik
„U dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, osim na Dan pobede koji se praznuje radno“, stoji u Zakonu o državnim i drugim praznicima.
Isti član zakona obavezuje i državne organe i preduzeća da „obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Srbiji ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu“.
„Privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga čija priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad, mogu da rade i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Srbiji“, precizira zakon.
