Nakon što je portal „Pravo u centar“ objavio tekst o tribini održanoj u Lazarevcu, pitanja smo uputili Kabinetu ministarke bez portfelja Tatjane Macure i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

Poverenik je odgovorio, dok iz Kabineta ministarke Tatjane Macure do objavljivanja ovog teksta nije stiglo nikakvo objašnjenje.

Tribina „Liderke – Ništa o nama bez nas“ održana je 6. jula u sali Skupštine Gradske opštine Lazarevac, u organizaciji Kabineta ministarke i Kancelarije za mlade GO Lazarevac. Javni poziv nije objavljen, a u zvaničnom izveštaju nije navedeno kome je događaj bio namenjen, ko je sastavio spisak učesnica i prema kojim kriterijumima su žene pozivane.

Bez javnog poziva nije automatski diskriminacija

Poverenik navodi da sama činjenica da javni poziv nije objavljen, odnosno da kriterijumi za izbor učesnica nisu unapred utvrđeni i dostupni javnosti, ne predstavlja automatski diskriminaciju u smislu Zakona o zabrani diskriminacije.

Međutim, ukoliko bi se pokazalo da su pojedine žene isključene zbog političkog uverenja, članstva u političkoj, sindikalnoj ili drugoj organizaciji, takvo postupanje moglo bi da bude ispitano u postupku pred Poverenikom.

„Da, navedeno može otvoriti pitanje diskriminacije“, stoji u odgovoru na pitanje da li selektivno pozivanje žena, zasnovano na političkoj bliskosti, javno izrečenim stavovima ili kritičkom odnosu prema lokalnoj vlasti, može predstavljati diskriminaciju.

Za njeno utvrđivanje bilo bi potrebno učiniti verovatnim da je upravo određeno lično svojstvo bilo razlog različitog postupanja, a ne neka druga objektivna okolnost.

Od javnih institucija očekuju se jednaki kriterijumi

Poverenik podseća da Zakon o zabrani diskriminacije obavezuje organe javne vlasti i druge subjekte da obezbede jednak tretman.

Iako ne postoji opšta zakonska obaveza da svaki javni događaj bude organizovan putem javnog poziva, kada u organizaciji učestvuju organi javne vlasti, od njih se očekuje da postupaju u skladu sa načelima jednakosti i zabrane diskriminacije.

Izostavljanje nezavisnih novinarki, aktivistkinja i drugih javno angažovanih žena sa jednog događaja samo po sebi ne znači da je diskriminacija počinjena. Ipak, ukoliko bi se utvrdilo da su one sistematski isključivane zbog političkog uverenja ili drugog zaštićenog ličnog svojstva, takvo postupanje moglo bi predstavljati diskriminaciju.

Za ocenu bi, prema odgovoru Poverenika, bilo potrebno ispitati način izbora učesnica, postojanje kriterijuma, obrazloženje organizatora i eventualne obrasce postupanja.

Macura nije objasnila ko je birao učesnice

Upravo su to pitanja na koja Kabinet ministarke Tatjane Macure nije odgovorio.

Javnost i dalje ne zna kome je edukacija bila namenjena, ko je sastavio spisak učesnica, da li su postojali kriterijumi, zbog čega nije objavljen javni poziv i na koji način je obezbeđena politička i društvena raznovrsnost žena prisutnih na događaju.

Bez odgovora organizatora nije moguće utvrditi da li je izbor bio zasnovan na objektivnim kriterijumima ili su pozvane samo unapred odabrane učesnice.

Poverenik je naveo da žene koje smatraju da su diskriminisane mogu podneti pritužbu toj instituciji, pokrenuti postupak pred nadležnim sudom ili se obratiti drugim nadležnim organima ukoliko smatraju da su im povređena i druga prava.

Pravni okvir je, dakle, objašnjen. Ono što i dalje nedostaje jesu činjenice koje jedino organizatori mogu da saopšte.