Javni dug Srbije iznosio je 41,96 milijardi evra na kraju septembra 2026. godine, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju podaci Ministarstva finansija. U odnosu na kraj prošle godine, dug je veći za 2,62 milijarde evra.
Na poslednji dan 2025. godine javni dug iznosio je 39,34 milijarde evra, odnosno 43,7 odsto BDP-a. To znači da je država za prvih devet meseci ove godine povećala zaduženje za oko 6,7 odsto.
Istovremeno, učešće javnog duga u BDP-u smanjeno je za 0,4 procentna poena. Ova dva podatka na prvi pogled mogu delovati kontradiktorno, ali ne znače isto. Ukupan dug pokazuje koliko država duguje, dok njegov udeo u BDP-u pokazuje odnos tog iznosa prema vrednosti ukupne ekonomske proizvodnje.
Drugim rečima, javni dug može da raste, a da njegov udeo u BDP-u istovremeno opada, ukoliko BDP raste brže od zaduženja.
Javni dug gotovo nepromenjen u odnosu na avgust
U odnosu na prethodni mesec, rast je bio znatno manji. Na kraju avgusta javni dug Srbije iznosio je 41,93 milijarde evra, dok je na kraju septembra dostigao 41,96 milijardi.
Učešće duga u BDP-u ostalo je na istom nivou od 43,3 odsto.
Budžetski deficit veći od planiranog
Podaci o javnom dugu dolaze u trenutku kada se država suočava i sa budžetskim deficitom.
Prema podacima o izvršenju budžeta, deficit republičkog budžeta za period od januara do septembra iznosio je 204,6 milijardi dinara. To je 5,2 milijarde dinara više od planiranog iznosa za prvih devet meseci, koji je nakon rebalansa budžeta bio predviđen na 199,4 milijarde dinara.
Samo tokom septembra rashodi budžeta bili su znatno veći od prihoda. Prihodi su iznosili 190,3 milijarde dinara, dok su rashodi dostigli 296,6 milijardi dinara. Razlika između ove dve stavke dovela je do mesečnog deficita od 106,2 milijarde dinara.
Na nivou sektora države, fiskalni deficit za prvih devet meseci iznosio je 216,6 milijardi dinara, dok je primarni fiskalni deficit bio 92,2 milijarde dinara.
Rebalansom budžeta za 2026. godinu predviđen je deficit republičkog budžeta od 396 milijardi dinara, odnosno 3,5 odsto BDP-a.
Šta nam govore ove brojke?
Rast javnog duga sam po sebi ne govori dovoljno o stanju javnih finansija. Važno je i koliko država plaća kamate, kada dospevaju postojeće obaveze, pod kojim uslovima uzima nove kredite i za šta se pozajmljeni novac troši.
Zato podatak da javni dug iznosi 43,3 odsto BDP-a ne treba posmatrati odvojeno od činjenice da je njegovo nominalno zaduženje od početka godine povećano za 2,62 milijarde evra.
Sledeći mesečni izveštaji pokazaće da li će se rast duga nastaviti do kraja godine i kako će se to odraziti na ukupne javne finansije Srbije.
