Ona je za televiziju Blic kazala da je u trenutku kada još uvek nije poznato kada će izbori biti raspisani, „sasvim logično da svaka stranka pojedinačno gradi i jača svoje kapacitete“.
„Kako se političke okolnosti budu razvijale, biće važno da svi akteri opozicionog bloka sednu za sto i razgovaraju o najboljem modelu saradnje, jer se samo kroz dijalog mogu graditi poverenje, zajedničke strategije i dogovori koji su u interesu građana i političkih promena“, navela je Jakovljević, a preneo NPS.
Upitana za studentski pokret, ocenila je da je „prirodno da je potrebno vreme da se iskristališe“.
„Reč je o velikom pokretu koji je relativno nov i normalno je da prolazi kroz proces unutrašnjeg oblikovanja. Ne bih sebi davala za pravo da studentima namećem šta treba da rade. Moja uloga da se bavim onim što je naša odgovornost, a to je da radimo na promenama koje su potrebne Srbiji“, navela je potpredsednica NPS.
Dodala je da je „posebno važno“ da opozicioni blok započne iskreniji i otvoreniji dijalog, što je, po njenim rečima, NPS već učinio pokretanjem razgovora u okviru kojih je okupio širok spektar opozicionih stranaka.
„Istraživanja pokazuju da vlast nema podršku koju tvrdi da ima i da na izborima ne može da ostvari pobedu kakvu najavljuje. U suprotnom, izbori bi već odavno bili raspisani. Tokom prethodnih godina vlast je usavršila mehanizme izborne krađe, na šta ukazuju i izveštaji ODIHR od 2012. godine koji beleže kontinuirano pogoršanje izbornih uslova i demokratskih standarda u Srbiji, a vrhunac je dostignut 2023. godine, kada su utvrđene ozbiljne nepravilnosti“, dodala je Jakovljević.
Ocenila je i da iz demokratske perspektive, ne bi nužno bilo loše da predsednik države i predsednik Vlade dolaze iz različitih političkih opcija, jer je premijerska funkcija, po Ustavu Srbije, najmoćnija politička pozicija u zemlji.
„U uređenim demokratskim sistemima mehanizmi međusobne kontrole institucija predstavljaju prednost, iako je tako nešto u današnjoj Srbiji teško zamisliti. Ako bismo imali jednog kandidata, realan scenario je da predsednik države bude iz opozicionih redova, ali je u ovom trenutku teško predvideti kako bi takav politički odnos funkcionisao u praksi“, navela je Jakovljević.
