Poziv Saveza sportova GO Lazarevac odnosi se na dostavljanje Obrasca 7 – završnog izveštaja o realizaciji programa finansiranih iz budžeta, sa rokom do 25. decembra 2025. godine. Reč je o standardnoj administrativnoj proceduri koja se primenjuje godinama i koja podrazumeva izveštavanje o odobrenim sredstvima.
Međutim, u ovom slučaju dolazi do očiglednog apsurda.
Akademija fudbala iz Lazarevca u svom odgovoru navodi da okuplja 133 registrovane dece, ima devet takmičarskih selekcija i godišnje troškove koji premašuju 2,5 miliona dinara. Uprkos obimu rada, broju dece i značaju za lokalnu zajednicu, opština je za njihov program odobrila svega 50.000 dinara – iznos koji, prema navodima Akademije, nikada nije isplaćen.
U takvoj situaciji, Akademija je pozvana da podnese izveštaj o utrošku sredstava koja nisu realizovana. Administrativno gledano, izveštaj se može podneti i uz konstataciju da sredstva nisu isplaćena. Suštinski gledano, međutim, postavlja se pitanje smisla takve prakse.
Ovaj slučaj ogoljava stvarno stanje finansiranja sporta na lokalnom nivou. Klubovi i akademije koji rade sa decom i omladinom opstaju zahvaljujući članarinama roditelja, entuzijazmu trenera i volonterskom radu, dok je budžetska podrška svedena na simbolične iznose koji ne mogu da pokriju ni osnovne troškove, a ponekad ostaju samo na papiru.
Izveštaj za nerealizovana sredstva tako postaje simbol šireg problema – sistema u kojem se forma striktno zahteva, dok su sadržaj i stvarni efekti finansiranja zanemareni. Kada se od sportskih organizacija traži precizna administrativna odgovornost za iznose koji nisu isplaćeni i koji su sami po sebi ponižavajuće niski u odnosu na realne potrebe, jasno je da problem nije u jednom obrascu, već u načinu na koji lokalna zajednica razume i vrednuje ulaganje u sport.
Dok se taj raskorak ne prepozna i ne otvori javna rasprava o kriterijumima, prioritetima i transparentnosti finansiranja sporta, ovakvi slučajevi neće biti izuzetak – već pravilo.
