U Izveštaju o globalnom stanju demokratije u svetu 2026, koji je objavljen danas, navodi se da su ti padovi posledica nedavno usvojenog zakonodavstva koje slabi autonomiju tužilaštva i ograničava građanski prostor.
Ukazuje se da kontinuirani pritisci na građanski prostor, medije i civilno društvo u Srbiji zahtevaju budnu pažnju. Kako se navodi, s obzirom da je Srbija angažovana u procesu pristupanja EU, merila za članstvo koja se odnose na vladavinu prava daju Uniji značajnu moć da traži ukidanje tih ograničenja.
Dodaje se da su se u Srbiji zvaničnici pozivali na tvrdnje o lošem upravljanju USAID američkog predsednika Donalda Trampa kako bi opravdali upade u organizacije civilnog društva.
U izveštaju je ocenjeno da su u svetu tri najoštrija pada demokratskog razvoja zabeležili Avganistan, Mauritanija i Mjanmar, kao zemlje sa slabim učinkom na tom planu, ali da su među državama koje su pretprele najveće pogoršanje i one sa učinkom srednjeg ranga – Gruzija, Izrael, Malavi, Srbija i SAD.
Zemlje su rangirane na osnovu četiri glavne kategorije demokratskih performansi – zastupljenost, prava, vladavina prava i participcija, pri čemu je svaka podeljena na faktore i podfaktore.
Srbija je po zastupljenosti na 108. mestu na listi od ukupno 173 zemlje, po pravima je na 81. mestu, po vladavini prava na 80. a po participaciji na 87, pokazao je novi izveštaj te međuvladine organizacije sa sedištem u Stokholmu.
Kada je reč o Evropi, Izveštaj pokazuje da demokratija nazaduje u više od polovine evropskih zemalja i da je u proteklih pet godina na tom planu napravljeno više koraka unazad nego napred.
Navodi se da je u Evropi između 2020. i 2025. zabeleženo 77 pogoršanja u okviru 154 pokazatelja demokratije, u poređenju sa svega 42 poboljšanja.
Više od polovine evropskih zemalja zabeležilo je pogoršanje u najmanje jednom faktoru, pri čemu su najčešće nazadovali građanske slobode, pristup pravdi i integritet izbora.
Najveći udeo pogoršanja zebeležen je u Istočnoj Evropi, koja uključuje i Rusiju – 28, 18 u Centralnoj Evropi, 16 u Južnoj Evropi i 15 u Severnoj i Zapadnoj Evropi.
Ovogodišnji Izveštaj o globalnom stanju demokratije u svetu razmatra dve međusobno povezane teme. U prvom delu analiziraju se promene u kvalitetu demokratije u različitim regionima, uključujući detaljnu studiju slučaja o posledicama opadanja demokratskih standarda u SAD i načinu na koji se ta dešavanja odražavaju na međunarodni poredak zasnovan na vladavini prava.
Drugi deo donosi tematsku analizu međusobnog uticaja demokratskog nazadovanja i nasilnih sukoba, pokazujući kako različiti nivoi demokratije utiču na verovatnoću izbijanja sukoba, kako unutar država tako i preko njihovih granica.
Nalazi ukazuju na to da demokratsko nazadovanje može povećati rizik od nasilnih sukoba, dok snažne demokratske institucije mogu predstavljati branu nasilju.
