Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda izdao je dozvolu za izvođenje pripremnih radova u okviru pripreme za izgradnju akvarijuma na Ušću, a dokument je objavljen u Centralnoj evidenciji objedinjenih procedura (CEOP), piše danas nedeljnik „Vreme“.
Dozvola za pripremne radove odnosi se na aktivnosti koje prethode početku glavnih građevinskih radova i obuhvataju pripremu terena, organizaciju gradilišta, zaštitu i presađivanje postojećih sadnica, kao i druge pomoćne radove predviđene zakonom i planskom dokumentacijom.
Protiv rešenja o izdavanju dozvole za pripremne radove može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana njenog objavljivanja.
Autor projekta akademik Branislav Mitrović za „Vreme“ je istakao da se sve pripremne aktivnosti odvijaju transparentno, ističući da je cilj projekta stvaranje jedinstvene edukativne i kulturne celine na prostoru Ušća.
„Akvarijum nije zamišljen kao izolovani objekat, već kao deo šire edukativne zone koja će u narednoj fazi obuhvatiti i izgradnju Prirodnjačkog muzeja. Ideja je da Beograd dobije moderan prostor namenjen obrazovanju, nauci, ekologiji i popularizaciji prirodnih nauka“, rekao je Mitrović.
On je naglasio da će oba objekta zajedno zauzimati manje od jedan odsto ukupne površine Parka Ušće, uz očuvanje dominantnog dela zelenih površina i javnog prostora.
„Verujem da Beograd može da dobije sadržaje koji su standard velikih evropskih gradova, a da se istovremeno sačuva karakter i otvorenost prostora Ušća“, rekao je Mitrović i dodao da se ovakav pristup nadovezuje na urbanistički koncept Novog Beograda nastao u posleratnom periodu.
Kako je istakao, urbanisti predvođeni Nikolom Dobrovićem planirali su Novi Beograd kao moderan grad u kojem se velike zelene površine, javni prostori i sadržaji od opšteg značaja međusobno dopunjuju.
„Prema toj viziji, prostor Ušća zamišljen je kao velika zelena gradska oaza obogaćena kulturnim, obrazovnim i javnim sadržajima, koja povezuje prirodne vrednosti ušća Save i Dunava sa reprezentativnim institucijama od značaja za ceo grad“, naveo je Mitrović.
Javnost je, međutim, i dalje podeljena kada je u pitanju izgradnja gradskog akvarijuma na prostoru Ušća, posebno zbog nedoumica u vezi sa budućim sadržajem objekta i pitanja da li je reč isključivo o akvarijumu ili koncept uključuje i delfinarijum.
Direktor Javnog akvarijuma i tropikarijuma Branislav Jakovljević smatra da Beogradu nije potreban delfinarijum.
„Protivim se ideji izgradnje delfinarijuma. Sa druge strane, smatram da Beogradu, kao naučnom i obrazovnom centru regiona, jeste potreban moderan gradski akvarijum. Ipak, ostaju otvorena važna pitanja koja se odnose na sadržaj, funkciju i ukupan koncept takvog prostora“, rekao je Jakovljević za „Vreme“.
On je istakao da javnost mora da zna kakav će to akvarijum biti, koji će sadržaji postojati i na koji način će taj prostor doprineti edukaciji najmlađih.
Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović ocenio je da je problem širi od samog projekta i da građani danas imaju ozbiljno narušeno poverenje u institucije.
„Na žalost, ovaj projekat nije pratila puna transparentnost i konsultacija građana od samog početka. Građani preferiraju ideju otvorenog parka, u kome su sadržaji površinski, bez puno kopanja i betona. Nikakav delfinarijum ne dolazi u obzir. Ako je investitor spreman da izmeni projekat, da se ide u pravcu naučno-obrazovnih sadržaja, koji će promovisati Beograd i dunavski kulturno-ekološki sistem, onda treba o tome pričati“, rekao je Jovanović.
Kao glavni izvođač radova na projektu angažovana je turska kompanija Ronesans Holding, dok je za razvoj i planiranje sadržaja budućeg akvarijuma zadužena američka kompanija ICM.
Na prostoru Ušća, na mestu gde je planirana izgradnja akvarijuma, još u februaru je postavljena zaštitna barijera radi početka istražnih radova. Pojedini aktivisti navode da je prema dostupnoj planskoj dokumentaciji predviđeno uklanjanje 28 zrelih stabala zbog gradnje akvarijuma, dok investitor tvrdi da stabla neće biti posečena već presađena, „uz sadnju 105 novih, visokih stabala koja će biti navodnjavana“.
