Istraživanje je sprovela agencija HarrisX od 11. do 19. maja 2026. godine u 14 zemalja – 11 članica Evropske unije, Velikoj Britaniji, Ukrajini i SAD.

Najveća podrška zajedničkoj evropskoj vojsci zabeležena je u Rumuniji, gde tu ideju podržava 82 odsto ispitanika. Slede Litvanija sa 78 i Francuska sa 75 odsto. Formiranje zajedničkih snaga podržava po 70 odsto anketiranih u Poljskoj i Bugarskoj, kao i 69 odsto u Nemačkoj.

Većina ispitanika iz obuhvaćenih članica NATO-a, njih 77 odsto, podržava ostanak svojih država u tom savezu. Istovremeno, 78 odsto građana anketiranih članica EU želi jačanje evropske odbrane paralelno sa NATO-om.

Rezultati pokazuju i promene u odnosu građana prema SAD. U Nemačkoj većina ispitanika vidi Sjedinjene Američke Države kao bezbednosnu pretnju, dok u Francuskoj i Velikoj Britaniji takav stav ima približno polovina anketiranih.

U državama u kojima ne postoji obavezno služenje vojnog roka, njegovo ponovno uvođenje podržava 64 odsto ispitanika.

Istraživanje je obuhvatilo i stavove o ratu u Ukrajini. Gotovo šest od deset ispitanika u Nemačkoj prihvatilo bi teritorijalne ustupke Ukrajine radi postizanja mira.

Rezultati, prema navodima GLOBSEC-a, ukazuju na promene u stavovima Evropljana o bezbednosti u kontekstu rata u Ukrajini i neizvesnosti u vezi sa budućom američkom podrškom.