Ostali politički akteri, kako se navodi u saopštenju, samostalno ne prelaze izborni prag.
Istraživanje su sproveli CRTA i Democracy Action Lab (DAL) Univerziteta Stenford od 10. do 24. juna metodom licem u lice na reprezentativnom uzorku od 2.324 punoletnih građana Srbije, a celo istraživanje dostupno je na sajtu crta.rs.
„U kontekstu očekivanih prevremenih parlamentarnih izbora, podrška protestima preliva se u potencijalne glasove Studentske liste. Međutim, nije zanemarljiv udeo građana koji, uprkos raširenoj podršci protestima, nepoverenju u državne institucije i nezadovoljstvu stanjem u državi, ostaju politički neopredeljeni (12 odsto) ili ističu da neće glasati (devet odsto)“, navodi se u saopštenju.
Protesti pokrenuti nakon pada nadstrešnice, kako se navodi u istraživanju, ni nakon godinu i po dana ne gube na podršci.
„Podrška protestima ostaje stabilna i iznosi oko 60 odsto što je trend od aprila prošle godine. Skoro dve trećine građana (62 odsto) zabrinuto je zbog upotrebe policijske sile prema učesnicima protesta“, navela je CRTA.
Istraživanje je pokazalo i da šest od deset građana Srbije veruje da je demokratija najbolji politički sistem, ali isti broj smatra da demokratija u Srbiji ne funkcioniše, odnosno da građani nisu izgubili veru u demokratiju, ali su „izgubili poverenje da država funkcioniše demokratski“.
Nalazi istraživanja, kako se dodaje, ukazuju na izuzetno izražene razlike u stavovima građana u zavisnosti od njihovih političkih preferencija, ali i izvora informisanja.
„Oni koji se informišu pretežno putem provladinih medija, uključujući i javni medijski servis, imaju dijametralno suprotne poglede na demokratiju, korupciju i institucije od onih koji prate kritički orijentisane medije ili se informišu preko društvenih mreža. Srpsko društvo funkcioniše kroz dve paralelne stvarnosti“, dodaje se u saopštenju o istraživanju.
Demokratiju kao najbolji politički sistem podržava 85 odsto pristalica Studentske liste, a 38 odsto birača SNS-a, dok dve trećine građana smatra da predsednik i Vlada moraju da poštuju ustavna ograničenja bez obzira na podršku koju uživaju, i da je predsednička vlast bez nadzora Skupštine neprihvatljiva.
„Međutim, kada se u obzir uzmu političke preferencije, rezultati pokazuju da oko 80 odsto pristalica vladajuće stranke vlast bez nadzora smatra opravdanom – naspram svega dva odsto onih koji su bliži Studentskoj listi“, pokazalo je istraživanje.
CRTA navodi i da svega oko trećine građana navodi da ima poverenja u političke institucije – Vladi veruje 34 odsto građana, Skupštini 31 odsto, što je ocenjeno kao da građani Srbije gube poverenje u institucije.
„Poverenje u instituciju predsednika države gotovo se prepolovilo za tri godine – u februaru 2023. godine poverenje u predsednika države izražavalo je 60 odsto građana, a danas 35 odsto. Nasuprot političkim institucijama, državni univerziteti i crkva su institucije kojima građani većinski veruju. Državnim univerzitetima veruje 71 odsto građana, a sledi Srpska pravoslavna crkva sa 64 odsto“, navodi se.
Istraživanje je pokazalo i da više od polovine građana Srbije ocenjuje da je korupcija izuzetno ozbiljan problem.
„Za rasprostranjenost korupcije 38 odsto smatra odgovornim čitav politički sistem, a dodatnih 16 odsto građana konkretno smatra odgovornim sadašnju vlast. Birači SNS-a odgovornost pripisuju prethodnoj vlasti i srpskom mentalitetu“, dodala je CRTA.
