Istoričar Petar Ćurčić sa Instituta za evropske studije kazao je danas da mnogi zaboravljaju da je odlazeći mađarski premijer Viktor Orban imao srdačne odnose sa srpskim političarima Zoranom Đinđićem, Vojislavom Koštunicom i Borisom Tadićem, koji su vodili zemlju pre predsednika Aleksandra Vučića.
Ćurčić je u izjavi za agenciju Beta kazao da su odnosi Vučića i Orbana bili kompleksni od 2012. do 2015. godine, posebno tokom migrantske krize, ali da su na kraju pronašli zajednički jezik koji je trajao sve do silaska Orbana sa vlasti.
U Mađarskoj su u nedelju održani parlamentarni izbori na kojima je pobedila opoziciona stranka Tisa koju predvodi Peter Mađar.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je jutros Mađaru, a pre nekoliko dana je javno podržao njegovog protivkandidata Orbana, sa kojim je negovao prijateljske odnose.
Ćurčić je agenciji Beta kazao da su srpsko-mađarski odnosi određeni tradicionalnim temama, poput pitanja nacionalnih manjina.
„U Mađarskoj živi nekoliko hiljada Srba koji su tradicionalna i veoma dobro integrisana nacionalna manjina. U Srbiji živi oko 180 hiljada Mađara koji su dobro organizovani i uklopljeni u srpski sistem“, kazao je istoričar.
Po njegovim rečima, Srbija i Mađarska su imale otvoreno pitanje oko nasleđa Drugog svetskog rata, ali je to rešeno kada su predsednici Srbije i Mađarske Tomislav Nikolić i Janoš Ader odali poštu stradalima sa srpske i mađarske strane.
Istakao je da važnu sponu dve države predstavljaju ekonomski odnosi i da se nakon izbora otvara pitanje da li će mađarski Mol postati vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS).
„To prevazilazi odnose Srbije i Mađarske i tiče se odluke Sjedinjenih Država i Rusije. Iako je navijao za Orbana, američki potpredsednik JD Vens je rekao da će Vašington sarađivati sa bilo kojom vladom u Budimpešti. Peter Mađar je poslao poruke poštovanja prema SAD. Pitanje je sad da li će nova vlada u Budimpešti i Moskva moći da se dogovore“, naveo je Betin sagovornik.
Dodao je da će Peter Mađar, čija je stranka na jučerašnjim parlamentarnim izborima pobedila, morati da sprovede diverzifikaciju u snabdevanju naftom i gasom, te da je pitanje kako će na to da reaguju ruski predstavnici, koji se suočavaju sa nizom izazova u unutrašnjoj i spoljnoj politici.
Upitan koja je najveća istorijska promena koja se desila u Mađarskoj tokom 16 godina Orbanove vladavine, Ćurčić navodi da je na unutrašnjem planu došlo do reforme izbornog sistema i da je to značajno uticalo na politički život u zemlji.
„Mnoge stranke poput mađarskih socijalista i liberala više ne igraju značajnu ulogu. Takođe, i ekstremna desnica se izmenila. Jobik je nestao, nastao je Mi Hazank (Naša domovina). Ovi izbori su pokazali da se ideološko klatno pomerilo ka desnici. Sada je bila borba između ‘tvrđe’ desnice (Orbanovog Fidesa) i ‘mekše’ desnice (Mađarove Tise). Levoliberalne i levičarske stranke ne postoje u ovakvom sistemu“, smatra istoričar.
Kada je reč o spoljnoj politici, Orban je vremenom pooštravao odnose sa Briselom, a pomagao je infrastrukturno i jačao desnice u ostalim evropskim zemljama, pa čak i u SAD.
„S obzirom na to da se radi o zemlji sa oko 10 miliona stanovnika i bez značajnijih resursa, Orban je od sebe napravio značajnu figuru. Međutim, sama zemlja svoj uticaj crpi iz toga što je članica EU i NATO. Orban je vrlo dobro znao da nikako ne sme da izađe iz ta dva bloka, jer bi time oslabio svoju zemlju naglo“, naveo je Ćurčić.
Po njegovim rečima, odlazeći premijer je ipak pokušao da „solira“ u odnosu na Brisel po pitanju Ukrajine, a to je dodatno otežalo položaj zemlje u odnosu na svoje evropske partnere.
On smatra da je energetska diverzifikacija, uz uvođenje evra, ključna tema za buduću mađarsku vladu.
Dodaje da je Orban pokušao da osnaži natalitet i da je postigao određene pomake, pa je prirodni priraštaj sa istorijskog minimuma koji je 2010. godine iznosio 1,25 dece porastao na 1,56 tokom 2025. godine.
„No, stopa religioznosti je opala, a među mladima ne dominira konzervativna ideologija na kojoj je Orban insistirao svih godina. Skandali u kojima su učestvovali funkcioneri Fidesa (poput Jožefa Šajera, Katalin Novak i drugih) dodatno su poremetili percepciju među biračima na desnici o kredibilnosti politike vladajuće stranke. Ipak, tu stranku je jedino mogla da porazi opcija iz sličnog spektra, u tome je tajna uspeha Petera Mađara“, kazao je Betin sagovornik.
Kao pozitivne tekovine Orbanove vladavine navodi da je od 2010. do 2020. stabilizovao ekonomiju zemlje.
„Velike kompanije, pogotovo iz nemačke autoindustrije su nastavile da posluju u Mađarskoj. Ipak, on nije uspeo da se održi sa kovidom i naročito posle početka rata u Ukrajini. Inflacija je u jednom trenutku 2023. bila iznad 20 odsto, a forinta je tradicionalno slaba moneta prema evru, što je dodatno otežalo život građanima Mađarske. Privredni rast beleži vrlo slične trendove kao i u ostatku EU, dakle manji je od 1-2 odsto na godišnjem nivou“, zaključio je Ćurčić.
Prema rezultatima mađarske Nacionalne izborne komisije, opoziciona stranka Tisa osvojila je na jučerašnjim izborima 138 mandata (od ukupno 199), čime je obezbedila dvotrećinsku većinu u parlamentu.
Mađarski premijer Orban priznao je poraz.
Izbore je obeležila i rekordna izlaznost, pošto je glasalo 77,8 odsto birača, što je za oko 12 procentnih poena više nego na izborima pre četiri godine.
