Od 2014. godine, Šumadija je doživela više prirodnih katastrofa koje su ostavile trajne posledice na živote stanovnika, infrastrukturu i poljoprivredu. Najveće vremenske nepogode bile su poplave, suše, grad, olujni vetrovi i toplotni talasi, od kojih su mnogi ostavili drastične ekonomske posledice.
Poplave 2014.
Maj 2014. godine doneo je katastrofalne poplave širom Srbije, a Šumadija nije bila izuzetak. Reke Lepenica i Gruža u Kragujevcu i okolini izlile su se iz korita zbog obilnih padavina, izazivajući ogromne štete. Voda je prodrla u stotine domaćinstava, uništila infrastrukturu i nanela štetu poljoprivrednim zemljištima. Mnogi meštani bili su primorani na evakuaciju. Poljoprivrednici su izgubili useve i stoku, a procenjena šteta premašila je milione evra.
Grad i oluje 2015. i 2016.
Leta 2015. i 2016. godine karakterisali su izuzetno intenzivni grad i olujni vetrovi. Snažni grad veličine oraha pogodio je područja oko Kragujevca, Batočine i Aranđelovca, uništavajući letinu, vinograde i voćnjake. Vetar je čupao stabla, rušio stubove električne energije i oštetio krovove na brojnim domaćinstvima, ostavljajući pojedine delove Šumadije bez struje danima.
Suša 2017.
Godina 2017. donela je jednu od najgorih suša u novijoj istoriji. Visoke temperature i nedostatak padavina tokom leta dramatično su smanjili prinose kukuruza, pšenice i drugih useva. Lokalni poljoprivrednici suočili su se s gubicima koji su značajno uticali na ekonomsku stabilnost regiona. Šteta od suše procenjena je na desetine miliona evra, a cena hrane je porasla zbog manjka lokalnih zaliha.
Poplave i grad 2019.
Nove poplave pogodile su Šumadiju u junu 2019. godine. Intenzivne kiše dovele su do ponovnog izlivanja reka i potoka, preteći lokalnim zajednicama. Tokom ove godine, grad je ponovo pogodio mnoge delove Šumadije, posebno u Aranđelovcu i Topoli, gde su voćnjaci pretrpeli ogromne štete, a mnogi poljoprivrednici bili su prisiljeni da zatraže pomoć od države.
Olujni vetrovi 2020.
U oktobru 2020. godine, snažan olujni vetar pogodio je Kragujevac i okolinu. Vetar brzine preko 100 km/h lomio je drveće, oštećivao zgrade i ostavio stotine domaćinstava bez struje. Škole su zatvorene, a spasilačke službe bile su na terenu danima, uklanjajući ruševine i vraćajući grad u normalno stanje.
Toplotni talasi i suša 2021.
Leto 2021. bilo je jedno od najtoplijih u istoriji, a temperature su dostizale rekordne vrednosti. Vrućina je pogodila sve sektore, posebno poljoprivredu, gde su usevi pretrpeli veliku štetu. Mnogi poljoprivrednici su prijavili gubitke, a suša je dodatno pogoršala situaciju, posebno u voćarstvu i povrtarstvu.
Grad 2023.
U junu 2023. godine, grad je ponovo pogodio Šumadiju, naročito delove Kragujevca, Knića i Rače. Grad veličine oraha oštetio je veliki broj automobila, krovova i useva. Šteta u poljoprivredi bila je ogromna, a lokalne vlasti proglasile su vanredno stanje u najpogođenijim opštinama.
Zaključak
Poslednjih deset godina pokazalo je koliko su ekstremne vremenske prilike postale uobičajene u Šumadiji. Svaka od ovih nepogoda ostavila je neizbrisiv trag, a lokalna zajednica sve više preduzima mere za prilagođavanje i zaštitu, kao što su jačanje infrastrukture i unapređenje sistema za rano upozoravanje.
AI Generated
