Haški sud odbio je da generala Ratka Mladića pusti na privremenu slobodu u Srbiju, iako su nezavisni lekari predsednici tog suda potvrdili da je njegova bolest „u terminalnoj fazi“, saopštio je večeras taj sud.
Predsednica suda Grasijela Gati Santana (Graciela Gatti) usvojila je konstataciju tih lekara da Mladić ima „primerenu negu“ u sudskom pritvoru u Sheveningenu i u pritvorskoj bolnici, u skladu sa „priznatim medjunarodnim standardima“.
Bivši komandant Vojske Republike Srpske, general Mladić (84) izdržava kaznu doživotnog zatvora na koju ga je Haški tribunal osudio zbog genocida i ratnih zločina nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH, 1992-95.
„Mladić je u krhkom i ranjivom stanju godinama u pritvoru UN i dobio je trajnu, multidisciplinarnu i saosećajnu negu od lekarske službe, u zatvorskoj bolnici i civilnim bolnicama u Holandiji“, ocenila je sudija Santana.
Ona je potvrdila da se od „medicinskog incidenta“ sredinom aprila, za koji odbrana tvrdi da je bio moždani udar, „Mladićevo stanje dalje značajno pogoršalo“ i da se „svi“ lekari „slažu da je on u završnoj fazi života“.
Predsednica suda je, stoga, odbila tvrdnju odbrane da Mladić nema i ne može imati odgovarajuću palijativnu negu u zatvoru i da bi njegovo zadržavanje bilo nehumano, okrutno i degradirajuće.
„Na osnovu informacija preda mnom, nisam ubedjena da humanitarni i saosećajni obziri nalažu Mladićevo oslobadjanje“, zaključila je Gati Santana.
Bivši komandant Vojske Republike Srpske, general Mladić osudjen je pred Haškim tribunalom na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima u BiH, uključujući terorisanje civila u Sarajevu, 1992-95.
U pritvoru u Hagu, Mladić je od kraja maja 2011., kada je bio uhapšen u Srbiji i izručen Tribunalu.
Srpske vlasti uhapsile su generala Mladića 26. maja 2011. u Lazarevu kod Zrenjanina, a on je 31. maja bio prebačen u Hag.
Sudjenje Mladiću trajalo je pred Tribunalom od 16. maja 2012. do 15. decembra 2016.
Prvostepenu presudu, Tribunal je Mladiću izrekao 22. novembra 2017., a pravosnažnu 8. juna 2021.
Tim presudama, general Mladić proglašen je krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
Mladić je, po 10 tačaka optužnice, osudjen za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti u 15 bosanskih opština koji uključuju: progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje.
Sud je utvrdio Mladićevu krivicu i po četiri tačke optužnice za kršenje zakona i običaja ratovanja: ubistva, teror, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.
Tribunal je Mladića prvi put optužio 25. jula 1995 i on je do hapšenja 2011. bio u bekstvu tokom kojeg je, kako su kasnije utvrdili lekari u Hagu, preživeo tri moždana udara.
Tokom 15 godina provedenih u pritvoru u Hagu, Mladić je preživeo nekoliko zdravstenih kriza i medicinskih intervencija. Sud je tokom godina odbio nekoliko Mladićevih zahteva da bude pušten na privremenu slobodu.
U junu 2013, Mladić se u sudnici zahvalio Tribunalu i njegovom medicinskom osoblju što su mu “spasili život” i “izvukli ga iz groba”.
