U najnovijem godišnjem izveštaju GRETA, objavljenom danas, ocenjuje se napredak država potpisnica u primeni Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima i razmatraju se izazovi i novi trendovi, saopštio je Savet Evrope.
Trgovina ljudima radi eksploatacije u kriminalnim aktivnostima – primoravanju žrtava da čine zločine, često je povezana sa drugim oblicima organizovanog kriminala, kao što su trgovina drogom, krivična dela protiv imovine, krijumčarenje migranata, pranje novca, prevare sa dokumentima i onlajn prevare.
GRETA u izveštaju ukazuje na faktore ranjivosti koje trgovci ljudima koriste da bi primorali žrtve na izvršenje kriminalnih aktivnosti: siromaštvo, beskućništvo, nezaposlenost, nesiguran migracioni status, invaliditet i zavisnosti. Deca i mladi su izloženi brojnim faktorima rizika, posebno maloletnici bez pratnje ili razdvojeni od roditelja, deca u ustanovama za staranje i deca iz redova ugroženih manjina.
Prisilno vršenje krivičnih dela je postalo glavni oblik eksploatacije dece – žrtava trgovine ljudima u Velikoj Britaniji, i pogađa pretežno decu iz te zemlje. U Hrvatskoj je tom obliku eksploatacije bila izložena gotovo trećina identifikovanih žrtava od 2020. do 2024. godine, a u Albaniji, Moldaviji, Danskoj i Holandiji od 7,0 do 15 odsto žrtava.
Predsednica GRETA Koni Rajken (Conny Rijken) izjavila je da regrutovanje žrtava često počinje na internetu, preko oglasa za posao, reklama za usluge, sajtova za igre i društvenih mreža.
„Žrtve su primorane da obavljaju aktivnosti koje predstavljaju krivična dela ili druge nezakonite aktivnosti. Neuspeh da budu identifikovane kao žrtve trgovine ljudima rezultira njihovim hapšenjem, krivičnim gonjenjem, zatvaranjem i/ili deportacijom“, rekla je Rajken.
Trgovina ljudima radi eksploatacije u kriminalnim aktivnostima direktno je povezana s primenom odredbe o nekažnjavanju iz Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, koja od država potpisnica zahteva da obezbede mogućnost da se žrtvama trgovine ljudima ne izriču kazne zbog učešća u nezakonitim aktivnostima, u meri u kojoj su na to bile primorane.
Rajken navodi da su 22 od 47 zemalja, koje je GRETA ocenila, usvojile posebne zakonske odredbe koje se tiču nekažnjavanja žrtava trgovine ljudima.
„Broj takvih zemalja je povećan posle preporuka GRETA. Međutim, napredak je i dalje nepotpun, i mi pozivamo države potpisnice da nastave da jačaju pravne okvire i prakse“, dodala je predsednica GRETA.
GRETA je 2025. objavila izveštaje o proceni stanja u 13 zemalja – Austrije, Danske, Lihtenštajna, Kipra, Slovačke, Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Crne Gore, Albanije, Ukrajine, Moldavije i Gruzije.
