Za početak se podsetimo – Do obustave nastave u školama širom Srbije došlo je zbog kombinacije više različitih događaja kao što su štrajkovi prosvetnih radnika, studentski protesti i nezadovoljstvo određenim odlukama vlasti. Obustava nastave traje i dalje. Sagledajmo tri strane ove priče, profesora, psihologa i pravnika, kako bi dobili potpunu sliku problema sa kojim se suočavaju učesnici obustave nastave, ali i predložena rešenja za normalno funkcionisanje obrazovnog sistema.
Pritisci, pretnje i umanjenje zarade iz ugla profesora
Profesor Gimnazije u Lazarevcu nam je približio situaciju koja je prisutna, kako u ovoj obrazovnoj ustanovi, tako i u drugim u Srbiji. Potvrđuje da su on i njegove kolege u obustavi nastave i dalje prisutni u školi i bave se bezbednošću dece kroz dežurstva i saradnje sa školskim policajcima. Svakodnevno se vodi evidencija u knjizi dežurstva, razgovara se sa prisutnim učenicima u nameri razumevanja i rešavanja svih dilema sa podrškom i učešćem u njihovim akcijama – “Ono što široj javnosti nije vidljivo to je naš rad u administrativnim poslovima, a koji su sastavni deo našeg posla. Odeljenske starešine vode esDnevnik, svi komuniciramo online, putem grupa i mreža sa učenicima koji nisu prisutni, ali i roditeljima. Često održavamo sastanke u školi i pratimo situaciju.”
Njihov cilj, dodaje profesor, nije bio prestanak rada, već skretanje pažnje na nepravdu koja se dešava i pogađa sve – učenike, profesore i ostale građane: „Trpe se višestruki pritisci, nekada otvoreni, nekada prikriveni navodnom brigom o učenicima i školi. Direktorka Gimnazije je već više puta čitala zakonsku regulativu i time nas upoznala sa svojim stavom, a to je zaštita sopstvene pozicije i izvršavanje naloga inspekcije. Direktorka nam je slala mejlove u kojima nas je obaveštavala o njenim zahtevima, da se vratimo na nastavu i shvatimo to vrlo ozbiljno. Insistirala je da pišemo planove nadoknade časova iako je jasno da je to besmislen posao, sve dok se ne obezbede uslovi da se nastava normalizuje.” Ministarstvo prosvete, kako navodi profesor, vrši pritiske preko dopisa, pretnjama inspekcijskim nadzorom i pokretanju disciplinskih postupaka koji će završiti otkazima.
Prosvetni radnik potvrđuje da su službenici Ministarstva zaduženi za finansije, tražili od direktora značajno umanjenje plata bez zakonskog osnova, što su direktori bez pogovora učinili. Prisutan je i pritisak dela javnosti koji ih optužuje za neodgovornost i manipulaciju nad učenicima. Sa druge strane susreću se sa velikom podrškom od strane učenika, studenata, kolega i roditelja koji razumeju zašto se ovi profesori bore – “Veći deo šire javnosti razume zašto smo morali da stanemo sa nastavom i da je masovnost protesta i građanska neposlušnost jedini našin da zaštitimo naše učenike i profesorski poziv od represivnog, korumpiranog i nepravednog sistema u kome živimo”– rekao je profesor Gimnazije u Lazarevcu.
Psihološke posledice po mentalno zdravlje
Šta kaže diplomirani socijalni radnik i nacionalno sertifikovani psihoteraput Marija Božić u vezi sa neizvesnošću o nastavku školske godine?
“Dugotrajna neizvesnost u vezi sa školstvom može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje kako učenika, tako i roditelja. Učenici su izloženi stresu jer ne znaju šta ih očekuje – da li će biti ocenjivani, kako će nadoknaditi propušteno gradivo i kakve će posledice biti po njihovo obrazovanje i budućnost. Ovo može izazvati anksioznost, frustraciju i gubitak motivacije za učenje. Kod pojedinih roditelja se javlja osećaj bespomoćnosti i zabrinutosti, jer ne mogu da pruže deci sigurnost i stabilnost u obrazovanju. Pored toga, oni su često prinuđeni da preuzmu ulogu nastavnika kod kuće, što dodatno povećava njihov stres, naročito ako uz to imaju i poslovne i porodične obaveze. Nepoverenje u sistem i osećaj nesigurnosti mogu voditi ka pojačanim sukobima unutar porodice, jer stres i napetost prelaze i na porodičnu dinamiku“ – objasnila je Božićeva.
Savet psihoterapeuta za profesore koji trpe pritiske i pretnje je:
„Da bi se nosili sa ovim izazovima, ključno je sledeće:
• Podrška kolega i sindikata – Zajedništvo i međusobna podrška među nastavnicima može pomoći u održavanju psihološke stabilnosti i osećaja pripadnosti. Sindikati bi trebalo da igraju aktivniju ulogu u zaštiti prava prosvetnih radnika.
• Psihološka podrška – U situacijama kada su pretnje intenzivne, nastavnicima bi trebalo omogućiti stručnu pomoć kako bi se lakše nosili sa stresom i anksioznošću.
• Javna podrška – Važno je da roditelji, učenici i društvo prepoznaju značaj nastavnika i da se javno stane u njihovu odbranu, kako bi se smanjio osećaj izolacije i stigmatizacije.
• Pravna zaštita – Nastavnici bi trebalo da budu zaštićeni od pritisaka i pretnji kroz zakonske mehanizme, uz jasnu odgovornost onih koji ih ugrožavaju.”
Pravni aspekti – Kome se obratiti?
Povodom pronalaska rešenja problema u kome se nalaze profesori, obratili smo se advokatu Ivani Cvetković koja se osvrnula na umanjenje zarade i potvrdila da do umanjenja plate može doći samo ukoliko je to učinjeno u skladu sa Zakonom i Pravilnikom o radu. Dodala je još i da je situacija u kojoj se nalaze prosvetni radnici jeste složena i da izazovi sa kojima se suočavaju imaju određeni uticaj na obrazovni sistem i radne uslove u prosveti – “Smatram da bi trebalo da se obezbedi kontinuitet kvalitetnog obrazovanja, kao i da se unaprede i poboljšaju uslovi rada svih prosvetnih radnika.”
Cvetkovićeva je dodala da svaki zaposleni koji smatra da mu je nezakonito umanjena plata ima pravo da podnese tužbu sudu, dok Sindikati mogu da obezbede pravnu pomoć za svakoga ko želi da pokrene postupak.
FOTO: Ivana Cvetković
Zajedništvo i borba profesora u Srbiji
Profesor je potvrdio da su mnogi prosvetari u kontaktu sa Sindikatima, pravnicima i advokatima koji prate situaciju i savetuju za dalje postupanje – “Želimo da budemo sigurni da su naši postupci u skladu sa Zakonom, ali i da zaštitimo svoja prava od nepravednih sankcija. Prvi put u istoriji sva tri nivoa obrazovanja nastupaju zajedno sa jedinstvenim zahtevima i stavovima. Svi smo se povezali, jer je pravna država u kojoj institucije rade, krajnji cilj i preduslov da se vratimo uobičajenim poslovima”.
Jedno je sigurno umenjenje plata bio je veliki udarac na prosvetne radnike u blokadi, koji većinom zbog niskih primanja nemaju finansijski prostor da izdrže još dugo u ovoj situaciji. Dobili su na račune ponižavajuće i za životne potrebe gotovo zanemarljive iznose od nekoliko hiljada dinara, potvrdio je profesor u izjavi i dodao, da prosvetari u obustavi nastave znaju zašto sve ovo rade i to im daje snagu.
“Većina nas misli da to što nismo dobili plate je najmanji problem, sve dok batinaši na ulicama napadaju građane i opsedaju institucije, a policija mirno posmatra i ne reaguje. Najveći problem je konstantni pritisak, jer svakodnevno dobijamo pretnje na društvenim mrežama, gledamo institucijalno nasilje, suočavamo se sa negativnim komentarima i osećamo teret neizvesnosti“– istakao je prosvetni radnik.
Kako do rešenja i boljeg društva?
„Povratak na nastavu biće težak kako za nastavno osoblje i učenike, tako i za roditelje. Propuštene lekcije će lako biti nadoknađene, ali posledice ovih stresnih dešavanja će se neminovno osetiti. Učenici i nastavnici će se verovatno susresti sa diskriminacijom, pritiscima ili osvetom“ kaže profesor.
Zaključak prosvetnih radnika u obustavi nastave je da će biti neophodno za dalje funkcionisanje preduzeti korake poput, obnove poverenja između svih strana kako bi škole postale ponovo sigurno mesto i kako niko ne bi trpeo posledice zbog borbe za pravdu, dok ukoliko ništa ne bude promenjeno, problemi će postati dublji.
Psihoterapeutkinja savetuje da je potrebno raditi na rehabilitaciji učenika kroz otvorene razgovore u školama, psihološku podršku, vraćanje strukture stabilnosti i obnovu poverenja. Ukoliko do toga ne dođe posledice po psihu dece mogu biti anksioznost i strah, gubitak poverenja u autoritete, emocionalna otupelost, demotivacija, povećanje agresije i sukoba.
Naslovna fotografija: kLIKskljoc
