Malo poznata američka kompanija AAFS Infrastruktura i energija (AAFS Infrastructure and Energy) blizu je obezbeđivanja koncesije za izgradnju i upravljanje gasovodom koji treba da omogući da na Balkanu fosilni gas dopreman iz SAD zameni isporuke koje dolaze iz Rusije, piše Gardijan ističući da istraživanje tog lista pokazuje kako američko predsedništvo briše granicu između vođenja politike i bogaćenja vladajuće porodice i ljudi iz njenog okruženja.
U opširnom tekstu pod naslovom „Zašto energetske ugovore na Balkanu vredne milijardu dolara dobija malo poznata kompanija povezana sa Trampom“ Gardijan piše da kompanija koja je na korak od dobijanja ugovora nema iskustva niti dokaz da je ikada pokušala da realizuje projekat približno tih razmera, ali „ono što ima jesu lične veze sa Donaldom Trampom“.
Jedan od predstavnika AAFS-a je advokat iz Vašingtona Džesi Binal koji je zastupao porodicu Tramp u političkim slučajevima. Drugi je Džo Flin, brat bivšeg savetnika predsednika za nacionalnu bezbednost. Obojica su učestvovali u kampanji koja je Trampu posebno važna – nastojanju da se poništi njegov poraz na predsedničkim izborima 2020. godine.
Istraga Gardijana, zasnovana na razgovorima sa sadašnjim i bivšim zvaničnicima Bosne i Hercegovine i SAD, procurelim dokumentima i korporativnoj dokumentaciji, analizirala je malo poznatu kompaniju koja se iznenada našla u središtu globalne borbe za energetsku prevlast.
List međutim dodaje da su na prostoru bivše Jugoslavije ulozi veći od pukog pitanja ko bi mogao da se obogati, navodeći da bi u konkretnom slučaju mešanje SAD moglo da potkopa mirovni sporazum za BiH koji je postignut njihovim posredovanjem 1995.
Prema pisanju Gardijana američki zvaničnici su jasno stavili do znanja šta administracija Donalda Trampa želi: zeleno svetlo za gasovod Južna interkonekcija kompaniji AAFS.
Gardijan navodi da je lokalni predstavnik kompanije AAFS u Sarajevu Amer Bekan, koji sebe predstavlja kao „investitor i preduzetnik sa bogatim iskustvom“, dodajući ds se dva puta okušao u politici, ali bez uspeha i da je kompaniju pod nazivom AAFS registrovao u BiH 2021.
Bekanov AAFS sada je u vlasništvu istoimene američke kompanije registrovane u novembru prošle godine, dodaje list i navodi da ni on ni njegovi partneri ne žele da otkriju kako su se upoznali.
Gardijan prenosi i saopštenje Stejt departmenta da je „gasovod Južna interkonekcija, bio prioritet vlade SAD tokom poslednje tri administracije“ i da će „proširiti i diverzifikovati energetski sektor Bosne i Hercegovine, pružajući BiH veću kontrolu nad snabdevanjem energijom kroz pristup prirodnom gasu po tržišnim uslovima i smanjenje zavisnosti od jednog, nepouzdanog izvora“.
List navodi da kvalifikacije Flina i Binala za učešće u velikom infrastrukturnom projektu na Balkanu nisu očigledne, ali dodaje da „otkako su se priključili projektu, on uživa snažnu i otvorenu podršku administracije Donalda Trampa“.
Binal, Flin i Bekan su tokom prvih razgovora sa bosanskohercegovačkim zvaničnicima prošle jeseni razmatrali projekat vredan 300 miliona dolara za obnovu dva aerodroma. Međutim, bosanski zvaničnici su im potom predložili da preuzmu znatno značajniji poduhvat – gasovod Južna interkonekcija.
SAD već dugo podržavaju plan povezivanja Bosne i Hercegovine sa terminalom za gas na hrvatskoj obali, što bi smanjilo uticaj Vladimira Putina u južnoj Evropi. Tokom Bajdenovog mandata ideja je bila da projekat vodi državna gasna kompanija Bosne i Hercegovine. Međutim, suprotstavljeni interesi etničkih političkih grupa u zemlji izazivali su stalna odlaganja, piše list.
Gardijan dodaje da su pojedini bosanskohercegovački zvaničnici bili oprezni prema ideji da se projekat poveri stranom privatnom kapitalu, dok su drugi u angažovanju kompanije povezane sa Trampom videli priliku da se prevaziđe višegodišnji zastoj.
Vreme je pritiskalo. BiH je kandidat za članstvo u EU, a Brisel je postavio rok do septembra 2027. za prekid kupovine gasa iz Rusije, odakle trenutno dolazi celokupno snabdevanje BiH. Neki visoki bosanskohercegovački zvaničnici procenili su da bi angažovanje američke kompanije moglo doprineti ne samo energetskoj bezbednosti već i opštoj sigurnosti u regionu u kojem su ratna sećanja i dalje veoma živa. Kako kaže Bekan:“Vlada SAD štiti svoje investicije“ navodi se u tekstu.
Međutim, pojedini analitičari strahuju da bi BiH mogla samo da zameni jednog moćnog zaštitnika drugim. Čini se da niko ne želi da rizikuje sukob sa Trampom, čak i ako to znači da se nade u izgradnju ključne nove energetske arterije poveravaju projektu koji još nije dokazao da ima sposobnost da ga uspešno realizuje.
Na pitanje ko su akcionari AAFS, Bekan odgovara da su među njima Binal i Flin, kao i drugi ljudi čija imena ne želi da otkrije. Navodi da bi finansiranje moglo da dođe iz „investicionih fondova u Sjedinjenim Državama“, ali kaže da ne može da pruži više detalja.
„Mi smo pravi tim za ovaj posao. Nijedna druga grupa ne kombinuje prisustvo na terenu u Bosni sa snažnom podrškom u Americi. Uzbuđeni smo zbog ovog iskoraka jer verujemo da je Bosna i Hercegovina budućnost“, rekao je.
U poverljivom predlogu kompanije AAFS, u koji je Gardijan imao uvid, navodi se da će izgradnja gasovoda koštati 300 miliona evra, dok su za tri elektrane predviđena dodatna ulaganja od 900 miliona evra. Finansiranje ne bi dolazilo iz budžeta Bosne i Hercegovine, već kroz vlasnički kapital i zaduživanje. U dokumentu se ne navodi kakvu zaradu za sebe očekuju Flin, Binal i ostali učesnici projekta.
U martu je u BiH usvojen novi zakon kojim je predviđeno da AAFS bude izvođač radova na gasovodu. Nije sproveden javni konkurs, što je uobičajen način da se obezbedi da ugovor dobije najkvalifikovaniji ponuđač po fer ceni.
Organizacija Transparensi internešenel (Transparency International) tada je saopštila da bi „uspostavljanje takve prakse u zemlji koja ima jedan od najviših nivoa korupcije u Evropi dovelo do katastrofalnih posledica u realizaciji strateški važnih projekata kao što je gasovod Južna interkonekcija“.
Nekoliko dana kasnije, kako je Gardijan otkrio, ambasador Evropske unije uputio je privatno upozorenje liderima BiH da bi o svim promenama energetske politike trebalo da se konsultuju sa Briselom kako bi „izbegli propuštanje prilika za dalju integraciju, kao i finansijskih mogućnosti“.
Sjedinjene Države, međutim, nisu pokazale kolebanje. Ambasada SAD u Sarajevu objavila je u aprilu na mreži Iks da „to partnerstvo jača energetsku nezavisnost i okončava zavisnost od ruskog gasa“. „Počela je nova era energetske bezbednosti na Zapadnom Balkanu“, istakli su.
Ipak, nastavlja Gardijan, ta nova era neće početi dok Južna interkonekcija ne bude izgrađena. A da bi se to dogodilo, Trampovoj administraciji biće potrebno prijateljstvo čoveka koji želi da razbije zemlju.
Milorad Dodik, ultranacionalistički lider bosanskih Srba, do nedavno je u Vašingtonu tretiran kao parija, piše Gardijan i podseća da je administracija Džozefa Bajdena optužila je Dodika da zloupotrebljava javnu funkciju „kako bi akumulirao lično bogatstvo kroz korupciju, mito i druge oblike pronevere“ i proširila sankcije protiv njega i njegove porodice.
„Njegova etno-nacionalistička retorika koja izaziva podele odražava njegove napore da skrene pažnju sa koruptivnih aktivnosti“, navodi se u saopštenju američkog Ministarstva finansija. Dodik je to nazvao „lažima“.
Kada je Tramp ponovo došao na vlast, Dodik je pokrenuo višemilionsku lobističku kampanju kako bi pridobio podršku Trampove administracije i isposlovao ukidanje sankcija, naveo je list.
Lobisti su Dodikove srpske nacionaliste predstavljali kao Trampove saveznike u borbi protiv islama, a jedan od njih bio je Majkl Flin, koji je za mesec dana rada zaradio 100.000 dolara, navodi Gardijan.
U oktobru su sankcije Dodiku, bez objašnjenja, ukinute, a 7. aprila Donald Tramp junior koji vodi porodičnu poslovnu imperiju, doputovao je u Banjaluku.
Dodikov sin, Igor, priredio je Trampu junioru srdačnu dobrodošlicu. „Vaše prisustvo govori mnogo. Mi zavisimo od vas i oslanjamo se na vas. Zauzvrat, vi, Amerika i republikanska administracija koju vodi vaš otac, imaćete pouzdanog, istinitog i hrišćanskog saveznika u ovom delu sveta“, rekao je.
Bivši američki ambasador u BiH Majkl Marfi kaže da Dodik pokušava da se približi Trampovim krugovima dok teži da raskine mirovni sporazum iz 1995. proglašavanjem nezavisnosti srpskog entiteta. „On želi da ih pridobije za svoju širu agendu. Da bi to postigao, ne sme da ugrozi gasovod. Oni koji ga podržavaju, igraju se vatrom“, dodao je.
U okviru sistema podele vlasti u BiH, Srbi bi mogli da stave veto na gasovod, a Dodik, koji je i dalje njihov lider, uprkos tome što je napustio zvaničnu funkciju, ima sve razloge da to učini, piše Gardijan ali i dodaje da je, kao i drugi, Dodik dobio jasnu poruku da je gasovod prioritet za SAD i da se ne treba igrati s tim projektom.
Kao nedavno poraženi Viktor Orban u Mađarskoj, Dodik je saveznik Vladimira Putina. Ne samo da postojeći gasovod u Bosni dovodi ruski gas, čime se povećava Putinov uticaj na Balkanu, već on prolazi i kroz teritoriju Srba, što im daje uticaj nad energetskim snabdevanjem, navodi list.
Donald Tramp mlađi nije pominjao gasovod niti AAFS tokom posete, ali jeste isticao prednosti kupovine američkog gasa.
„To je očigledno. Možete rešiti toliko problema, i poslovno i, iskreno, geopolitički, samo kroz ovu jednu stvar. Mislim da je to ogromna prilika“, rekao je.
Ubrzo nakon njegove posete, 21. aprila, Dodik je nagovestio da neće blokirati plan Binala i Flina. Time je preuzimanje ključnog evropskog energetskog projekta od strane Trampovih saradnika praktično pri kraju, zaključuje Gardijan.
