Mlada Nišlijka je još prošle jeseni dobila ponudu da, po završetku doktorskih studija, predaje na Ferli Dikinson Univerzitetu (Fairleigh Dickinson Univerzity) u državi Nju Džersi, tako da će od avgusta biti predavač na tom poznatom američkom univerzitetu.
Mišeljić je kazala za agenciju Beta da su fudbal i hemija njene dve velike ljubavi, i za studije u Sjedinjenim Američkim država odlučila se upravo iz razloga jer je tamo mogla istovremeno i da igra fudbal i da studira.
Fudbal je, rekla je, zavolela u najranijem detinjstvu, a hemiju tokom osnovne škole.
„Moj otac Jovo Mišeljić bio je profesionalni fudbaler i fudbalski trener tako da sam ja, čim sam se rodila već imala u kući lopte, kopačke, kostobrane, štucne, dresove… Čim sa prohodala počela sam da šutiram loptu sa tatom i drugovima ispred zgrade, a počela sam da treniram fudbal u Mašincu kada sam imala 11 godina“, kazala je Mišeljić.
Fudbal je, dodala je, igrala u Mašincu, a potom i u reprezentaciji Srbije sve do odlaska na studije u Ameriku.
„Nekoliko evropskih klubova mi je ponudilo da po završetku srednje Medicinske škole pređem kod njih i profesionalno igram fudbal, ali se moja mama Jadranka tome usprotivila. Nije bila za to jer bi tako ostala bez fakultetskog obrazovanja, a onda bih po završetku fudbalske karijere morala da radim samo sa srednjoškolskom diplomom“, kazala je Mišeljić.
Prema njenim rečima, jedno vreme razmišljala je da upiše studije farmacije u Srbiji, ali bi to značilo da bi morala da prestane da igra fudbal jer ne bi mogla da uskladi sve obaveze na fakultetu sa treninzima i utakmicama u Mašincu i u reprezentaciji.
„Na ideju da odem u Ameriku došla sam nakon razgovora sa mojom godinu dana starijom drugaricom koja je otišla tamo na studije. Shvatila sam da bih u Americi i ja mogla i da igram fudbal i da studiram. Moja mama se složila sa tim i avgusta 2017. godine krenula sam na studije na Ferli Dikinskon Univerzitetu“, izjavila je Mišeljić.
Zavaljujući dobrim ocenama u školi i dobrim rezultatima na fudbalskom terenu dobila je stipendiju koja je pokrivala sve troškove studiranja.
„Nije bilo lako i igrati fudbal i polagati ispite, ali sam stekla puno prijateljica i prijatelja koji su imali sličan raspored obaveza pa mi je to pomoglo. Zajedno smo trenirali, imali utakmice, predavanja, ispite…Dobra stvar u Americi je što možete da birate kojim danima ćete da imate predavanja, tako da možete da ih usklađujete sa treninzima i utakmicama“, istakla je Mišeljić.
Ona je kazala da je osnovne studije završila u proleće 2021. godine i tog leta je učestvovala u istraživanju u oblasti biohemije sa profesorom na fakultetu na kome je diplomirala, a to joj je pomoglo da preskoči master studije i odmah aplicira sa za doktorske studije.
„Posle rada u tri različite laboratorije na doktorskim studijama, odlučila sam se da se bavim istraživanjima i da doktoriram u laboratoriji koja se bavi organskom hemijom. Bavila sam se dizajnom, sintezom i karakterizacijom multifunkcionalnih organskih molekula kako bi oni mogli da se koriste u elektronskim uređajima kao što su pametni telefoni“, navela je Mišeljić.
Prošle jeseni, dodala je, predstavila je svoj rad na univerzitetu na kome je završila osnovne studije, u okviru Nacionalne nedelje posvećene hemiji, nakon čega je dobila poziv da postane profesor.
Prošla je sve potrebne intervjue i dobila posao na katedri za hemiju.
Tokom doktorskih studija, dodala je, nije imala pravo da igra fudbal za univerzitetski tim, ali je radila na fakultetu kao pomoćni trener i rekreativno je trenirala sa ostalim fudbalerkama.
To joj je, istakla je, predstavljalo veliko zadovoljstvo i predah od brojnih obaveza na doktorskim studijama.
„U Americi se po završetku lige organizuje turnir, a pobednici se plasiraju na turnir koji se organizuje na nacionalnom nivou. Nakon mog dolaska na Univerzitet Veslijan, univerzitetski ženski fudbalski klub se svake godine plasirao na nacionalni turnir, a naš stručni štab je pre dve godine proglašen za najbolji u Americi“, kazala je Mišeljić.
Ona je kazala da se u Americi igra dobar ženski fudbal, ali se dosta razlikuje od evropskog.
„U Americi se igra brže, međutim, tehnici se poklanja manje pažnje nego u Evropi. Zbog vremenske razlike, ali i obavezama na studijama nisam mogla da mnogo pratim dešavanja u evropskom fudbalu poslednjih godina. Radujem tome što će Svetsko prvenstvo biti u Americi, Kanadi i Meksiku, pa ću moći da pratim utakmice“, kazala je Mišeljić.
