Sloboda u svetu opada već 20 godina a najveća pogoršanja beleže se u pogledu slobode medija i izražavanja i prava na pravični postupak, ocenila je međunarodna organizacija Fridom haus (Freedom House) u najnovijem izveštaju, koji je danas objavljen.
U godišnjem izveštaju „Rastuća senka autokratije“ o političkim pravima i građanskim slobodama koji se odnosi na 2025. godinu navodi se da su uslovi pogoršani u 54 zemlje, dok su u 35 zemalja su poboljšani.
„Tokom godine, kombinacija pučeva, represija nad mirnim demonstrantima i konsolidacija izvršne vlasti nanela je štetu širokom spektru osnovnih sloboda“, saopštio je Fridom haus.
Tokom poslednje dve decenije nazadovanje je zabeleženo po gotovo svih 25 indikatora koje prati ova organizacija, ali najveći pad registrovan je u pogledu slobode medija, slobode ličnog izražavanja i prava na pravičan postupak.
Prosečni rezultati na globalnom nivou za te tri slobode su za 20 godina opali za 15 odsto u slobodi medija, 17 odsto u slobodi izražavanja i 15 odsto u pravičnom postupku.
„Ako se kontinuirani pritisak na ova prava nastavi u narednim godinama, to će značiti smanjenu odgovornost onih na vlasti, ograničenu javnu debatu o važnim pitanjima i politikama i manje zaštite od nepravde i proizvoljnih kršenja ličnih sloboda. Potrebna su kreativna rešenja kako bi se osiguralo da se ova opasna erozija može zaustaviti i preokrenuti“, navodi se u saopštenju.
Kada je u pitanju sloboda medija, Fridom haus navodi da čak i slobodno izabrani lideri sve više koriste dostupne alate protiv medija, od strože regulatorne kontrole, preko uskraćivanja državnih sredstava i neoglašavanja u nezavisnim kritičkim medijima, do kupovine privatnih medija i nametanja samocenzure.
Kao primer zemlje u kojoj vlast koristi sve te alate navodi se Mađarska, gde je partija Fides premijera Viktora Orbana od dolaska na vlast 2010. godine počela da primenjuje niz mera kako bi urušila slobodu medija. Zbog toga je Mađarska za 20 godina zabeležila pad od 28 poena, od ukupno 100.
U pogledu slobode izražavanja, Fridom haus ocenjuje da su autoritarni režimi poslednjih godina intenzivnije kažnjavali kritički govor, uz velika hapšenja i krivična gonjenja kako bi „stvorili širi efekat zastrašivanja“ među stanovnicima.
Ove represivne kampanje, kako se navodi, često se poklapaju sa masovnim protestima, a snage bezbednosti nastoje da utišaju javnu diskusiju i informacije na interenetu o aktuelnim okupljanjima i povezanim državnim zloupotrebama.
Tako su na primer iranske vlasti na antivladine proteste krajem prošle i početkom ove godine odgovorile gašenjem interneta, hapšenjem desetina hiljada ljudi, pritvaranjem novinara zbog izveštavanja o demonstracijama i ubijanjem civila na ulicama, sa gotovo 7.000 potvrđenih ubistava do više od 30.000 koliko se procenjuje.
Pravo optuženih i pritvorenih na pravičan postupak je ugroženo jer vlasti u neliberalnim i autoritarnim okruženjima koriste politizovane krivične prijave protiv mirnih neistomišljenika.
U izveštaju se ukazuje na napade na građanske slobode i vladavinu prava u Hong Kongu koji je pod sve većim uticajem kineske Komunističke partije, a gde je primena zakona o nacionalnoj bezbednosti rezultirala brojnim arbitrarnim hapšenjima, krivičnim gonjenjima i zatvaranjem, suđenjima zatvorenim za javnost, zbog čega su mnogi disidenti morali da pobegnu u inostranstvo.
Fridom haus ističe da su politička prava i građanske slobode poslednjih 20 godina bile pod stalnim napadima širom sveta i da ako svet želi da preokrene situaciju u korist slobode prioriteti moraju biti jačanje zaštite nezavisnih medija, zaštita prava na lično izražavanje i poštovanje pravičnog pravnog postupka
„Kolektivna akcija demokratija i pomoć onima koji se suočavaju sa represijom mogu igrati ključnu ulogu u jačanju ovih osnovnih sloboda“, navodi Fridom haus.
Organizacija ukazuje da su poslednjih godina demokratije u Evropi i SAD odustale od svojih tradicionalnih aktivnosti kao branioci slobode u svetu.
Smanjenje finansiranja prošle godine imalo je ozbiljne i široko rasprostranjene posledice po demokratske zajednice širom sveta, a međunarodni programi u autoritarnim zemljama koji su nekada pomagali da se zaštite i osnažne branioci ljudskih prava, novinari, aktivisti i advokati sada su oslabljeni ili zatvoreni.
„Ciljana pomoć demokratiji može imati opipljiv uticaj. Da bi se preokrenulo pogoršanje nezavisnosti medija, slobode ličnog izražavanja, pravičnog postupka i mnoštva drugih prava i sloboda koje su napadnute tokom ovog perioda pada, demokratske vlade moraju da sarađuju sa filantropskim liderima i privatnim sektorom kako bi ponovo osmislile svoju podršku hrabrim aktivistima i običnim građanima koji žive na prvim linijama fronta globalne borbe za slobodu“, zaključuje Fridom haus.
