Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) diskretno se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Parizu 9. septembra, a to je bilo jedva 48 sati nakon gotovo zvanične sahrane haškog osuđenika Ratka Mladića u Beogradu, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo Evropske unije (EU), preneo je francuski portal Of envestigasion (Off Investigation).
Sajt podseća da Francuska i Srbija „pregovaraju o unosnim ugovorima o naoružanju“ navodeći Vučićeve reči zahvalnosti „dragom prijatelju Makronu na dugom i produktivnom razgovoru“ održanom 9. septembra uveče na marginama Međunarodnog svemirskog samita na kojem je učestvovala i Srbija.
Očigledno zadovoljan što je tamo, predsednik Srpske je čak objavio brojne video snimke na Instagramu, izražavajući svoju „zahvalnost predsedniku Makronu na njegovoj snažnoj podršci Srbiji i njegovoj ličnoj posvećenosti poboljšanju bilateralnih odnosa“, prenosi francuski portal.
Francuska strana, međutim, više bi volela da je izbegnuta da ta javna izloženost.
To dokazuje činjenica da „razgovor“ sa Vučićem nije bio na zvaničnom dnevnom redu predsednika Makrona. Njegov tim za komunikaciju ga je dodao naknadno, rekli su izvori bliski Jelisejkoj palati za francuski portal.
„Treba reći da su se ovi ‘francusko-srpski zagrljaji’ održali u veoma napetoj atmosferi jer je 7. septembra u Beogradu bila sahrana Ratka Mladića, poznatog i kao ‘Kasapin sa Balkana'“, prenosi sajt koji je objavio fotografiju srdačnog rukovanja dvojice nasmejanih predsednika.
Bivši komandant srpske vojske je ozloglašen zbog svoje uloge u masakru u Srebrenici 1995. godine, u kojem je ubijeno oko 8.000 bosanskih muslimana. Mladić, procesuiran pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, proglašen je 2017. godine krivim za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid tokom rata u BiH.
To nije sprečilo hiljade ultranacionalista da se okupe u Beogradu kako bi odali počast preminulom pristalici „Velike Srbije“. I to je učinjeno uz blagoslov srpske crkve, ali i vlasti, navodi portal i dodaje da iako Vučić nije prisustvovao sahrani, on je poslao nekoliko svojih ministara, uključujući i ministare pravde i odbrane.
U crkvi, gde je sam vođa Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije vodio službu i pogrebnu ceremoniju, Vučića je predstavljao njegov sin. To nije iznenađujuće kada se uzme u obzir da je Aleksandar Vučić započeo svoju političku karijeru u redovima ultranacionalističke srpske radikalne stranke (SRS), dodaje francuski portal.
Gotovo zvanične počasti odate „Balkanskom kasapinu“ izazvale su talas negodovanja u Evropi, posebno zato što Srbija teži članstvu u EU.
Ovog puta, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) otvoreno se oglasila, osuđujući prisustvo srpskih zvaničnika na Mladićevoj sahrani i osuđujući „šokantne“ slike, za koje je rekla da bi mogle da naštete „pristupanju Srbije u EU“.
Još oštrija je bila reakcija evropske komesarke za proširenje Marte Kos, koja je otkazala planiranu posetu Srbiji čak i pre sahrane.
„Repatrijacija posmrtnih ostataka (Ratka Mladića) u Beograd oživljava najmračnije stranice naše skorašnje istorije u Evropi. Veličanje koje okružuje njegovu smrt je nespojivo sa vrednostima EU. O vrednostima koje su temelj naše zajedničke budućnosti se ne može pregovarati“, napisala je Marta Kos 4. septembra na društvenim mrežama.
Francuski portal navodi da se Jelisejska palata uopšte nije oglašavala o Ratku Mladiću.
„Sastanak između srpskog predsednika i Makrona izazvao je opipljivu neprijatnost unutar same francuske diplomatije. Iako Pariz nije objavio zvaničnu reakciju nakon sahrane Ratka Mladića, diplomatski izvori su rekli da u potpunosti podržavaju izjave Ursule fon der Lajen i komesarke Marte Kos. Veličanje ratnih zločinaca je suprotno osnovnim evropskim vrednostima i nema mesta u EU, niti u zemljama koje teže da postanu članice“, preneo je Off Investigation.
U Jelisejskoj palati vlada tišina jer niko nije želeo da daje izjavu francuskom portalu o tom pitanju.
„Makron godinama radi na negovanju bližih veza sa Srbijom, posebno u vojnoj sferi. Težeći modernizaciji svog arsenala, Beograd, koji je istorijski nabavljao oružje iz Rusije i Kine, napravio je strateški pomak ka Zapadu. Odlično za Francusku pod Emanuelom Makronom, zemlju koja je glasno neprijateljski nastrojena prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu“, preneo je portal.
Upravo u ovom geopolitičkom kontekstu, u avgustu 2024. godine, Makron je tokom posete Srbiji potpisao „istorijski sporazum“ o prodaji 12 borbenih aviona Rafal, vrednih 2,7 milijardi evra.
Od tada se nastavlja ta vojna saradnja jer je prošlog juna, na sajmu naoružanja Eurosatory, srpska delegacija najavila potpisivanje „velikih ugovora“ sa francuskim kompanijama Daso (Dassault) i Tales (Thales).
Francuska nije jedini novi vojni partner Srbije. Izraelska kompanija Elbit Sistems (Systems) je 2024. godine potpisala unosne ugovore o prodaji dronova Hermes, artiljerijskih sistema i raketa dugog dometa.
U aprilu 2026. godine Vučić je čak najavio zajednički proizvodni projekat srpsko-izraelskih borbenih dronova, dodao je francuski portal.
