Francuski ministar zadužen za evropske poslove Benžamen Adad (Benjamin Haddad) izjavio je danas da je proces proširenja Evropske unije (EU), ulazak Zapadnog Balkana kao i Moldavije i Ukrajine, geopolitički imperativ Evrope.
„Stav Francuske je jasan. Ulazak Zapadnog Balkan, kao i Moldavije i Ukrajine je imperativ geografski i politički za Evropu. U Evropi je potrebna stabilnost u svetlu raznih mešanja, tako da je proširenje od imperativnog značaja“, rekao je Adad.
Francuski ministar se obratio na konferenciji na temu „Da li je proširenje Evropske unije strateški izbor? Francuska, Zapadni Balkan i Evropska unija u neizvesnom geopolitičkom kontekstu“, održanoj u francuskom Institutu za međunarodne odnose (Ifri) u Parizu.
Adad je rekao da je proces proširenja dug i zahtevan i da zemlje kandidati treba da ispune uslove o vladavini prava, da sprovedu i poštuju reforme pravosuđa i ekonomije i da primene demokratske vrednosti.
„Proces proširenja je dug zbog primene i poštovanja reformi i to nije usporavanje. Francuska podržava zemlje kandidate u ekonomskoj i pravosudnoj reformi, a i gleda da svi imaju interese u tržišnoj ekonomskoj Evrope“, rekao je Adad.
Prema njegovim rečima, Francuska se zalaže i za davanje političkih signala zemljama kandidatima kako su sve bliže EU.
Adad je dodao da je uloga Francuske da modernizuje i prilagodi proces proširenja kandidatima za ulazak u EU.
Prema njegovim rečima, treba produbiti unutrašnju tržišnu ekonomiju EU, sarađivati na planu odbrane i stvoriti evropsku političku zajednicu u cilju ujedinjenja svih ciljeva.
„Neophodno je ojačati ulogu Zapadnog Balkana u evropskoj političkoj zajednici. Francuska ima bogatu saradnju sa tim zemljama, koja može da računa na njenu podršku u trenucima sumnje zemalja kandidata“, rekao je Adad i dodao da je proces proširenja dug ali reforme moraju da budu dubinske, kako bi EU bila jača zajedno sa novim članicama.
Viši saradnik u organizaciji Karnegi Evropa (Carnegie Europe), bivši izvršni generalni sekretar Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) Pjer Vimon (Pierre Vimon) je rekao da se u Francuskoj malo govori o procesu proširenja EU i da francusko javno mnjenje i građani ne znaju kako ide ta procedura i koje su sve zemlje kandidati.
Vimon je rekao da će za koju godinu, Crna Gora verovatno postati članica EU i mnogi će biti iznenađeni jer malo ili gotovo ništa ne znaju o tome.
Debate su neophodne u javnom mnjenju ali i u organizaciji političkih stranaka u Francuskoj da bi se izbegao „osećaj iznenađenja“.
Vimon je rekao da je Zapadni Balkan pre 26 godina prepoznat za ulazak u EU ali se stiče utisak da se odugovlači i to primećuju same te zemlje, ocenjujući da Unija ide unazad na tom putu.
Zemljama kandidatima je neophodno staviti do znanja da su potrebne za stabilnost EU i reći im kakve sve beneficije mogu da steknu prijemom.
„Dimenzija geopolitike je uvek postojala kao kad su primljene zemlje – Velika Britanija ili Portugal, i samo taj jedini razlog treba da bude podstrek za jačanje procesa proširenja EU. Taj proces je dug i to je izazov Evrope“, dodao je Vimon.
Savetnik u Ifri-u, predsednik Francusko-austrijskog centra za zbližavanje u Evropi (CFA) Dominik David (Dominique) rekao je na konferenciji da je Evropi potrebna kohezija ali da mnoge zemlje kandidati za EU smatraju da dugo čekaju prijem, posebno zemlje Zapadnog Balkana koje ocenjuju da su dugo „u čekaonici“ EU.
Konferencija je organizovana u svetlu rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine a koji je vratio proširenje EU u prvi plan evropskih strateških debata.
U tom kontekstu, Zapadni Balkan ponovo dobija na vidljivosti u diskusijama o bezbednosti kontinenta, čak i dok međunarodno okruženje karakteriše širenje destabilizujućih faktora, navodi se u saopštenju Ifri-a uoči početka konferencije.
„Pokušaji destabilizacije koji se pripisuju Rusiji, sve veća upotreba ekonomskih instrumenata od Kine u svrhu uticaja i pozicioniranje Sjedinjenih Američkih Država koje se doživljava kao nepredvidivo, doprinose složenijem procesu donošenja odluka u Evropi“, navodi se u tekstu.
Suočen sa ovim razvojem događaja, francuski stav se čini da se pomera ka strateškom pristupu proširenju, posmatranom ne samo kao projekat političke integracije već i kao potencijalna poluga za stabilnost i kredibilitet Unije, dodaje Ifri.
Konferencija je organizovana u saradnji sa Evropskim fondom za Balkan (EFB) i Savetodavnom grupom za politiku Balkana u Evropi (BiEPAG).
