Javni dug Srbije, zaključno sa martom ove godine, iznosio je 39,35 milijardi evra ili 41,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a na kraju prošle godine iznosio je 39,3 milijarde evra, što je bilo 44,4 odsto BDP-a, piše danas Forbs Srbija.
Oko 66 odsto javnog duga Srbije ugovoreno je po fiksnim kamatnim stopama, a 34 odsto po varijabilnim kamatama, pokazuju podaci iz marta 2026. godine.
Po osnovu dugoročnih državnih hartija od vrednosti u evrima, država je na kraju 2025. godine bila dužna 1,79 milijardi evra, ili 210 milijardi dinara, dok, prema podacima sa kraja marta 2026. godine, dug po istom ovom osnovu iznosi 1,84 milijarde evra, ili 216,9 milijardi dinara.
Kada se posmatraju domaći poverioci, Srbija ima tri kredita kod UniCredit banke. Sva tri se odnose na finansiranje projekta saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica.
Istoj banci država otplaćuje kredit za linijsku inftastrukturu za Nacionalni stadion u Surčinu.
Kod OTP banke, Srbija ima zajam za projekat rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin).
Dva kredita kod iste banke ugovorena su za izgradnju brze saobraćajnice – deonica Požarevac – Golubac (Dunavska magistrala). Takođe i za izgradnju obilaznice oko Kragujevca uzet je zajam kod OTP-a.
Kod Banke Inteza u Srbiji, Srbija ima četiri zajma za finansiranje projekta saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica.
Među domaćim poveriocima je i Poštanska štedionica sa kojom država ima dva ugovora o zajmu koja se tiču Nacionalnog stadiona. Jedan zajam uzet je za projekat linijske infrastrukture za stadion, a drugi za projekat izgradnje urbane infrastrutkure i nacionalnog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama.
Takođe, kod Poštanske štedionice je uzet i zajam za saobraćajnice sa infrastrukturom na Makiškom polju, kao i kredit za gradnju tunelske veze između Karađorđeve i Dunavske padine.
Kada je reč o domaćim bankama, Srbija je uzela zajmove i kod NLB Komercijalne banke. Sa tom bankom ugovoreni su krediti za Dunavsku magistralu, izgradnju obilaznice oko Kragujevca, te projektovanje i gradnju autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad.
Kada je reč o kreditorima iz inostranstva, država zajmove ima kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, kineske Export Import banke.
Zajmovi su ugovoreni i kod Banke za razvoj Saveta Evrope, Nemačke razvojne banke, Međunarodnog monetarnog fonda, Pariskog kluba poverilaca.
Srbija kredite otplaćuje i stranim vladama, Vladi Ruske Federacije, Vladi Francuske, Fondu za razvoj Abu Dabija, Fondu za razvoj Saudijske Arabije.
Među stranim poslovnim bankama, Srbija, između ostalog, ima obaveze prema Džej Pi Morgan Čejsu, BNP Pariba, Dojče banci i Banci Kine.
Dug lokalne vlasti, na kraju 2025. godine, prema izveštaju o javnom dugu koji je Vlada Srbije dostavila Skupštini, iznosio je 48 milijardi dinara, što je oko 409 miliona evra.
Od toga je dug lokalnih vlasti, koji garantuje Srbije, iznosio 13,7 milijardi dinara (117,2 miliona evra). Negarantovani dug lokalnih vlasti je iznosio 34,2 miliijardi dinara (291,9 miliona evra).
„Dug lokalne vlasti je u 2025. povećan za pet milijardi dinara u odnosu na 2024. godinu“, navodi se u izveštaju Vlade.
Najveći deo stanja duga lokalnih vlasti se odnosi na dug Grada Beograda koji je iznosio 32,8 milijardi dinara – 280 miliona evra, što je bilo 68,5 odsto ukupnog zaduženja lokalnih vlasti.
Sledi dug Grada Novog Sada u iznosu od 5,7 milijardi dinara, odnosno 48,8 miliona evra (11,9 odsto ukupnog).
Dug AP Vojvodina iznosio je na kraju prošle godine 1,3 milijardi dinara, odnosno 11 miliona evra (2,7 odsto od ukupnog duga lokalnih vlasti), piše u izveštaju.
