Predsednica Evropske komisija Ursula fon der Lajen je danas, na kraju drugog samita EU-Moldavija u Briselu, izjavila da će ta država dobiti još 523 miliona evra ako do kraja ove godine sprovede preostale reforme predviđene Planom rasta.
„To znači bolje puteve, mostove, bolje objekte za zdravstvenu negu, bolji pristup finansiranju za kompanije i više prilika za građane“, rekla je Fon der Lejen na zajedničkoj konferenciji sa moldavskom predsednicom Majom Sandu i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom.
Dodala je da je Moldavija sprovela 93 odsto predviđenih reformi čime je omogućeno povlačenje 504 miliona evra sredstava.
Fon der Lajen je navela da je Moldavija ostvarila veliki napredak i u smanjenju zavisnosti od ruskog gasa i električne energije.
Dodala je da je otvaranje prvog klastera u pregovorima o pridruživanju EU prošle nedelje bilo istorijska prekretnica i priznanje odlučnosti, hrabrosti i napornog rada Moldavije.
Predsednica Moldavije Maja Sandu rekla je da je budućnost Moldavije u Evropskoj uniji i da ona pripada porodici zemalja EU.
„Ovo je trka s vremenom i nameravamo da u njoj pobedimo. Tražimo samo jedno: Proces zasnovan na zaslugama. Spremni smo da odmah otvorimo sve preostale klastere u pregovorima, i Evropska komisija i Evropski savet potvrđuju da smo spremni“, rekla je Sandu.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je da je saradnja EU i Moldavije značajno napredovala u poslednjih godina, da EU želi da još proširi saradnju i da će ključni investicioni projekti u Moldaviji dobijati podršku iz evropskog Plana rasta.
„Brz napredak koji je Moldavija ostvarila na putu u Evropsku uniju otkad je dobila status kandidata za prijem, zaista je impresivan. Ohrabrujem vas da nastavite reformski zamah“, rekao je Košta.
Dodao je da je stručnost Moldavije u odgovoru na hibridne pretnje već pomogla drugim zemljama članicama EU.
EU i Moldavija su tokom samita potpisali zajedničku deklaraciju, u kojoj se pohvaljuje napredak Moldavije u jačanju vladavine prava i osnovnih prava, borbi protiv organizovanog kriminala i napredak na polju energetske bezbednosti.
U deklaraciji se konstatuje da je Moldavija posvećena pridruživanju EU, da se saradnja EU i Moldavije razvija i da EU pozdravlja reforme koje je Moldavija do sada sprovela.
Evropska unija je u deklaraciji potvrdila podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Moldavije „u okviru njenih međunarodno priznatih granica“ i posvećenost širokom i sveobuhvatnom dijalogu sa Moldavijom putem redovnih bilaterlanih samita.
Krupan problem je zamrznuti sukob u Pridnjestrovlju, uskoj traci zemlje između reke Dnjestar i granice Ukrajine. Od raspada Sovjetskog Saveza i kratkog rata 1992. godine, taj region je pod proruskom separatističkom vlašću van kontrole Kišinjeva. Moldavsko rukovodstvo tvrdi da taj teritorijalni spor treba rešavati paralelno s pristupanjem njihove države EU, ali da te procese treba razdvojiti.
