Pregovori o članstvu u Evropskoj uniji (EU) stoje već 12 godina, država šalje zbunjujuće poruke na tu temu, ali uprkos tome evropska Srbija postoji a čine je predstavnici univerziteta, medija i civilnog društva, glavna je poruka konferencije „Znakovi pored puta Srbije ka EU – ko je za volanom?“, saopštili su organizatori.
Skup je 12. maja u Užicu organizovao EU Resurs centar za civilno društvo (EURC), nacionalna platforma za podršku civilnom društvu koje se zalaže za Srbiju u EU, koju vodi Beogradska otvorena škola, sa partnerima.
Bojana Džulović iz EURC istakla je da, dok nije sasvim jasno da li je država opredeljena za Srbiju u EU, profesori, novinari i aktivisti su ti koji brane EU vrednosti, kroz svoj svakodnenvi rad, često pod pritiskom i u teškim uslovima.
Na konferenciji nije bilo predstavnika državnih institucija zaduženih za EU integracije što, kako je rečeno, nije novost i postaje uobičajen odnos prema delu društva koje zagovara ulazak Srbije u EU.
„Put Srbije u EU nije određen samo zakonima koji se usvajaju u Beogradu ili pregovorima koji se vode u Briselu. Taj put oblikuje i svakodevni rad u lokalnim zajednicama kroz angažovanje medija, civilnog društva i građana. EU nastavlja da podržava Srbiju ali trajni napredak zavisi od institucija koje sprovode reforme, aktivista i građana koji takođe u tome treba da učestvuju“, rekao je Mauro di Veroli, šef Odeljenja za saradnju Delegacije EU u Srbiji, otvarajući konferenciju.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i nekadašnji glavni pravnik u pregovaračkom timu Srbije za pristupanje EU, rekao je da Srbija danas ne ispunjava osnovne uslove za članstvo u EU kad je reč o četiri glavna parametra: demokratija, vladavina prava, sloboda govora i borba protiv korupcije.
„Nije dovoljno da postoje zakoni, oni moraju da se primenjuju. Odnosno, neko mora da bude uhapšen ako se zaista borite protiv korupcije“, rekao je Mađak.
Profesor Fakulteta političkih nauka, Dušan Spasojević, rekao je da je EU danas tema „poslednjeg reda“ a da proevropski deo društva nema kapacitet da je nametne kao glavnu temu.
Poseban panel je bio posvećen uslovima rada lokalnih medija, posebno posle talasa privatizacije u Zapadnoj Srbiji kada kupljeni mediji postaju nova mreža lokalnih medija koja prenosi isti program, uglavnom nacionalne vesti, te se u potpunosti gubi njihova svrha.
Profesorka Jelena Kleut je rekla da su takvi mediji sredstvo kontrole i pacifikacije stanovništva, da medijsku scenu karakteriše koncentracija vlasništva i da novinari rade u teškim ekonomskim i nebezbednim uslovima.
Poslednji panel bio je posvećen problemima koje su građani Užica imali sa deponijom Duboko, koja je trebalo da bude regionalna savremena deponija, delimično rekonstruisana i sredstvima EU, a dogodilo se da je zbog lokalnog zanemrivanja, konstantan izvor zagađenja u ovom delu Srbije.
