Obraćajući se na poligonu Pešter, Vučić je te poteze predstavio kao dvostruko ulaganje u bezbednost i građansku odgovornost, dok istovremeno nastoji da učvrsti svoj uticaj na srpsku politiku posle gotovo dve godine kontinuiranih studentskih protesta.
Na samoj vežbi prikazana su robotska bespilotna kopnena vozila, bespilotne letelice i robotski psi naoružani raketnim bacačima, protivoklopnim oružjem „zolja“ i mitraljezima, koji su dejstvovali protiv simuliranog naselja iz kojeg je prethodno evakuisano stanovništvo. Jak vetar ometao je avijaciju i precizna dejstva, ali je Vučić učinak ocenio kao „veoma dobar“ i istakao velika finansijska ulaganja koja stoje iza prikazanih sposobnosti. Naglasio je da je cilj napora da se smanji izloženost vojnika opasnosti, uz očuvanje nezamenljivog ljudskog faktora.
Vučić je digitalnu vojsku predstavio kao dugoročnu transformaciju, a ne promenu koja će se dogoditi preko noći. Kada se identifikuje cilj, informacije se digitalnim putem prosleđuju raketnim i artiljerijskim jedinicama, tako da se dejstvo izvodi uz minimalnu ljudsku intervenciju u lancu odlučivanja i dejstva. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović, koji je prisustvovao događaju, rekao je da su prikazani rezultati plod višegodišnjih kontinuiranih ulaganja i istakao da se takva operativna osposobljenost ne može improvizovati. Obojica su modernizaciju iznova predstavljali kao odbrambenu, insistirajući na tome da Srbija želi samo da zaštiti svoje nebo i teritoriju i da nema nameru da ugrožava druge.
Demonstracija je takođe ukazala na raznovrsnu strategiju nabavke naoružanja u Srbiji. Uz digitalizovane višecevne raketne sisteme, uključujući izraelski „Elbit PULS“, sposoban da pogađa ciljeve na udaljenosti od gotovo 300 kilometara, prikazani su domaći i uvozni dronovi. Te sposobnosti deo su šireg arsenala koji obuhvata kineske sisteme protivvazdušne odbrane i borbene dronove, francuske lovce „rafal“, naručene kao zamena za zastarele avione sovjetske proizvodnje, kao i nedavnu adaptaciju kineskih supersoničnih raketa CM-400AKG za flotu „migova-29“. Srbija je povećala vojnu potrošnju na oko 2,6 odsto BDP-a i teži značajnom povećanju opremljenosti kroz strane nabavke i širenje domaće proizvodnje. Takav pristup stvara hibridne oružane snage koje objedinjuju tehnologiju iz više izvora, dok Beograd i dalje balansira između tradicionalnih veza s Rusijom, sve veće saradnje s Kinom i formalnog opredeljenja za članstvo u Evropskoj uniji.
Ovakvo ubrzano jačanje vojnih kapaciteta uznemirilo je susede koji su i dalje opterećeni ratovima iz devedesetih godina. Kritičari u Hrvatskoj i drugde nabavku naprednih raketa, dronova i sistema protivvazdušne odbrane, zajedno s povremenom nacionalističkom retorikom o širem srpskom kulturnom prostoru, tumače kao moguće pokretače trke u naoružanju. Vučić i njegova vlada odgovaraju da ulaganja samo obnavljaju sposobnost Srbije da se zaštiti posle godina nedovoljnog finansiranja i da digitalni fokus daje prednost preciznosti i smanjenju rizika po pripadnike vojske, a ne bilo kakvoj ekspanzionističkoj agendi.
Kada je reč o obaveznom služenju vojnog roka, Vučić je potvrdio da će pripreme biti završene kako bi služenje počelo u martu. Rok će trajati samo 75 dana – period koji je otvoreno nazvao „ničim“ kada je reč o samom trajanju, ali je istakao da će imati veliki značaj. Prema njegovim rečima, mladi će steći osećaj odgovornosti, ozbiljnosti i posvećenosti, što je uporedio s obredom prelaska u odraslo doba. Dodao je da bi postojanje kasarni u pograničnim gradovima, poput Priboja, Pirota i Sombora, delovalo poput fabrika, podstičući lokalnu privredu i društvenu koheziju. Model kratkotrajnog služenja predstavljen je kao pragmatičan kompromis kojim se ostvaruju koristi za državu, a da se pritom ne nameće veliki teret ni regrutima ni državnom budžetu.
Vreme objavljivanja ovih najava neodvojivo je od domaćeg političkog kalendara. Posle dugotrajnih studentskih protesta koji su doveli u pitanje njegov autoritet, Vučić se pozicionira tako da raspiše vanredne izbore za 25. oktobar, s ciljem da vojnu modernizaciju i patriotske poruke pretvori u obnovljenu izbornu snagu i, potencijalno, preuzme dvostruku ulogu predsednika i premijera. Narativ o digitalnoj vojsci i ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka pružaju konkretne simbole odlučnosti i kontinuiteta koji mogu da se koriste tokom izborne kampanje.
Kosovo je ostalo neizbežna pozadina svega toga. Uoči očekivane presude Hašimu Tačiju i drugim bivšim komandantima Oslobodilačke vojske Kosova pred Specijalizovanim većima u Hagu, Vučić je rekao da očekuje da KFOR nastavi da garantuje bezbednost stanovnika na Kosovu i Metohiji. Pozvao se na prepisku s generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom i izrazio uverenje da ni evropske ni američke vlasti neće tolerisati nasilje, istovremeno priznajući osetljivost trenutka. Ponovio je i stav vlade da su nedavne tvrdnje o upotrebi zvučnog oružja protiv demonstranata bile neosnovane i da su snimci koji kruže javnošću bili montirani.
Prema kritikama, nazivanje 75 dana „ničim“, uz istovremeno predstavljanje vojnog roka kao obreda odgovornosti, predstavlja klasičan primer simboličke politike. Rok je dovoljno dug da proizvede prilike za fotografisanje i osećaj zajedničke dužnosti, a dovoljno kratak da ne izazove ozbiljne fiskalne ili društvene troškove. Istovremeno, Vučić uspeva da upravlja osetljivim pitanjem Kosova i odbacuje tvrdnje povezane s protestima, držeći bezbednosni narativ pod čvrstom kontrolom.
Nije reč samo o tome da Vučić modernizuje oružane snage; on modernizaciju i minimalni vojni rok koristi kao sredstva političke re-legitimizacije. Spektakl digitalne vojske i kratkotrajno služenje zajedno nude konkretne simbole odlučnosti i kontinuiteta koji skreću pažnju s nezadovoljstva na unutrašnjem planu, ponovo uspostavljaju primat bezbednosti države i pretvaraju izdvajanja za odbranu u izborni kapital. Da li će tehnologija na kraju zaista smanjiti rizik po srpske vojnike manje je važno od njene neposredne političke korisnosti za učvršćivanje njegove vlasti uoči oktobarskih izbora, ocenjuje EUalajv.
