Evropska unija pozvala je danas Izrael da povuče tender za izgradnju više od 1.200 kuća u spornoj zoni E1 na palestinskoj Zapadnoj obali.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas navela je u saopštenju objavljenom na sajtu Evropske službe za spoljnu i bezbednosnu politiku (EEAS) da izgradnja dodatno šteti izgledima za rešenje odnosa Palestine i Izraela po modelu dve države, jer bi Zapadnu obalu „podelila na dva dela, izolujući Istočni Jerusalim“.
„Stav EU je jasan: izraelska naselja na Zapadnoj obali, uključujući i područje E1, prema međunarodnom pravu su nezakonita. Pozivamo Vladu Izraela da povuče tender, obustavi svoje planove za E1 i sve druge projekte proširenja naselja, i da obezbedi odgovornost za nasilje doseljenika“, navela je Kalas u saopštenju.
Ona je dodala da je Zapadna obala i dalje nestabilna i da je zabeleženo rekordno nasilje izraelskih doseljenika nad palestinskim stanovništvom, i da EU primećuje da su izraelski tužioci nedavno podigli optužnice protiv nekih od počinilaca tog nasilja.
„EU ponovo potvrđuje svoju nepokolebljivu posvećenost sveobuhvatnom, pravednom i trajnom miru zasnovanom na rešenju dve države u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN, gde dve demokratske države, Izrael i Palestina, žive jedna pored druge u miru i bezbednosti unutar sigurnih i priznatih granica“, navela je Kalas.
Projekat naselja E1 je veoma sporan izraelski plan za izgradnju stambenih jedinica na području od 12 kvadratnih kilometara okupirane Zapadne obale. Zvanično poznato kao „East 1“ (Istok 1), to područje je severoistočno od Istočnog Jerusalima i unutar opštinskih granica velikog izraelskog naselja Ma’ale Adumim.
Projekat se vratio u svetske naslove posle odluke izraelske vlade da otvori tendere i pozove na ponude za izgradnju preko 1.200 stambenih jedinica u toj zoni.
Strateški značaj i uticaj Koridor E1 se smatra kritičnom geopolitičkom tačkom iz nekoliko razloga, a prvi je podela Zapadne obale na dva dela, prekinula bi se teritorijalna vezu severne i južne polovine Zapadne obale.
Istočni Jerusalim bi bio izolovan jer bi ga ta zona opkolila i odsekla od drugog dela te palestinske teritorije, ograničavajući pristup Palestinaca glavnom gradu svoje buduće države koju žele.
Uz sve to izgradnjom bi se mlokiralo rešenja s dve države jer bi završetak E1 učinio stvaranje održive, nezavisne palestinske države fizički nemogućim.
Zona E1 je dom nekoliko beduinskih zajednica, uključujući selo Kan el Ahmar, kojima preti potpuno raseljavanje zbog tog plana.
Iako koncept izgradnje u E1 datira još od vlade premijera Jicaka Rabina 1994. godine, implementacija je bila decenijama zamrznuta zbog ogromnog diplomatskog pritiska Sjedinjenih Država i Evropske unije.
Odluku desničarske koalicije premijera Bendžamina Netanjahua da zvanično pokrene taj projekat i pozove na ponude za izgradnju analitičari su protumačili kao strateški potez za učvršćivanje domaće podrške među ultranacionalistima pre opštih izbora u Izraelu.
Tenderi za E1 je izazvali su oštre i široko rasprostranjene međunarodne reakcije. U zajedničkom saopštenju, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Nemačka, Italija, Kanada, Holandija i Norveška osudile su tendere kao „neprihvatljive“, eksplicitno upozoravajući da oni ugrožavaju palestinsku teritorijalnu celovitost i nose pravne i reputacione rizike za građevinske kompanije koje učestvuju.
Kao i EU susedne zemlje, uključujući egipatsku vladu, osudile su tendere, navodeći da je projekat pokušaj sprovođenja politike svršenog čina na okupiranoj zemlji.
Kao odgovor na međunarodne kritike, izraelski zvaničnici – uključujući ministra spoljnih poslova Gideona Saara – odbacili su „lekcije“ stranih sila, braneći ekspanziju tvrdnjom da je „pravo jevrejskog naroda da živi u svojoj istorijskoj domovini“.
