Iako ne veruje u izvesnost ruskog napada na Estoniju, stalni sekretar u Ministarstvu odbrane te zemlje Kaimo Kusk vidi istočnog suseda kao konstanstnu pretnju koju nastoje da odvrate većim ulaganjem u odbranu, pokazujući da su spremni da odgovore.
Odbrambenu politiku temelje na lekcijama iz ruske invazije na Ukrajinu, koja je pokazala, kako tvrdi, kako pogrešna procena Kremlja može da promeni bezbednosnu sliku Evrope, rekao je Kusk srpskim novinarima sa kojima je bila i agencija Beta u prostorijama Ministarstva u centru Talina.
„Ako u Moskvi naprave pogrešnu procenu, kao što se već desilo sa Ukrajinom, mi moramo biti u stanju da reagujemo. Ne možete verovati autoritarnim režimima u kojima se na vrhu donose odluke bez realnih informacija. Zato se pripremamo za različite scenarije i ulažemo u sopstvenu odbranu“, rekao je Kusk, aludirajući na odluku Vladimira Putina da se napadne Ukrajina, kome, smatra, niko nije smeo da kaže da je ta zemlja spremna da se odbrani.
Kao primer bezbednosnih izazova naveo je incident iz septembra prošle godine, kada su ruski avioni narušili estonski vazdušni prostor i u njemu boravili čitavih 12 minuta.
Upravo u saveznicima u NATO i Evropskoj uniji vide jedan od stubova bezbednosti, ali Kusk naglašava da je sopstvena odbrambena sposobnost presudna.
„Najvažniji stub naše bezbednosti je samoodbrana. Ulažemo u sopstvenu slobodu – danas izdvajamo više od pet odsto BDP-a za odbranu, za razliku od pređašnjih 3,9“, rekao je on ocenjujući to kao investiciju u slobodu.
Dodao je da je najvažnije da u Moskvi budu svesni spremnosti Estonije te da je cilj rat zaustaviti što dalje od njihove granice, a ne odložiti ga.
Zato pomoć napadnutoj Ukrajini vide kao ulaganje u spostvenu bezbednost.
„Ako Ukrajina zaustavlja Rusiju, ona time indirektno štiti i nas. To je veoma pragmatičan pristup“, rekao je.
Podsećajući na istorijsko iskustvo, Kusk je naveo da je Estonija 1939. godine verovala da će neutralnost omogućiti da izbegne sukobe, ali da se to pokazalo kao pogrešno.
„Bili smo u krivu – usledila je gotovo poluvekovna okupacija iz Moskve. Kada smo 1991. obnovili nezavisnost, obećali smo da više nikada nećemo biti sami“, rekao je on srpskim novinarima.
Istakao je da Estonija posebno razvija obaveštajne kapacitete i sisteme ranog upozoravanja, imajući u vidu da se njena odbrana oslanja na rezervni sastav.
„Potrebno nam je vreme za mobilizaciju, zato su kvalitetne informacije i rana upozorenja ključni“, naveo je.
Govoreći o razvoju vojnih sposobnosti, rekao je da je prioritet kopnena vojska, ali i jačanje protivvazdušne odbrane i kapaciteta za borbu protiv dronova.
„Učimo iz iskustva Ukrajine – teritoriju je izuzetno teško osloboditi od Rusa kada je jednom zauzeta“, rekao je Kusk.
Poseban fokus stavljen je i na sajber bezbednost, gde Estonija ima dugogodišnje iskustvo.
„Sajber bezbednost nikada nije završena – to je stalan proces. Uključujemo državu, privatni sektor i volontere. Najslabija karika je često korisnik, zato je edukacija jednako važna kao i tehnologija“, rekao je Kusk.
On je dodao da Estonija sajber prostor posmatra ne samo kao domen odbrane, već i kao potencijalni alat odvraćanja.
Veštačka inteligencija, naglasio je, menja prirodu sajber-odbrane, jer pomaže u obradi velikih količina podataka i u prepoznavanju potencijalnih pretnji, posebno u zemlji koja nema dovoljno ljudskih resursa da pokrije sve rizike.
Estonija, kao, kako on navodi ne mala nego kompaktna zemlja, sa malim brojem stanovnika, njih oko 1,3 miliona u celoj državi, vidi AI alate kao ključ da nadoknadi nedostatak ljudi i bude sposobna da odgovori na velike pretnje.
Govoreći o ulozi saveznika, istakao je da su u Estoniji stalno prisutne snage NATO, uključujući Veliku Britaniju, Francusku i Sjedinjene Američke Države.
„Delujemo zajedno sa saveznicima. To nije teorija – to je realna integracija snaga na terenu“, rekao je.
Zaključio je da je ključ u stalnoj spremnosti i realnoj proceni pretnji.
„Ne možemo sebi priuštiti iznenađenja. Naučili smo iz istorije – bezbednost zahteva kontinuirano ulaganje i spremnost da se reaguje u svakom trenutku“, rekao je.
Ministar spoljnih poslova Margus Cakna je srpskim novinarima istakao značaj sajber odbrane u okviru ukupnog koncepta odbrane Estonije.
Sajber odbrana je, iako relativno nova u svetu, veoma praktična i strateški važna, naveo je Cakna.
Estonija je skoro u potpunosti digitalizovana, sa 100 odsto javnih usluga dostupnih onlajn, što je čini posebno ranjivom na sajber napade.
Prošle godine registrovano je više od 12.000 ozbiljnih sajber napada, što je, Cakna navodi, uobičajena pojava i deo svakodnevnog života.
Privatni sektor je takođe integrisan u ukupni koncept odbrane na sajber nivou, čime se osigurava sveobuhvatna zaštita države.
