Intervju originalno urađen za digitalni magazin REUC.
Ana Šafajinska je sopran rodom iz Ukrajine, a državljanka Kanade, priznata kao jedna od najistaknutijih dramskih operskih umetnica današnjice. Njena karijera obuhvata kontinente i kultne operske kuće — od Bastilje u Parizu do Boljšoj teatra u Moskvi — gde je osvojila publiku svojim snažnim interpretacijama ulogâ kao što su Turandot, Toska i Ledi Magbet.
Nakon pobede na prestižnom Međunarodnom takmičenju „Lučano Pavaroti“, Šafajinska je stekla svetsku slavu, nastupajući rame uz rame sa samim Pavarotijem u Toski pod dirigentskom palicom Marka Armiljata. Njena repertoarska paleta je široka i zahtevna, uključujući Abigaile u Nabuku, Madalenu u Andrei Šenjeu, i Leonoru u Moći sudbine, što svedoči o snazi njenog glasa i dubini izraza.
Bilo da peva Britnov Ratni rekvijem u Portu ili debituje u novim rolama u Novom Zelandu, Izraelu i Kini, Šafajinska unosi neustrašivu strast na scenu. Njena umetnost povezuje kulture i generacije, čineći je izuzetnom figurom savremene opere.
Jedan od najsnažnijih primera njene hrabrosti dogodio se tokom njenog solo koncerta 2025. godine u Odesi, Ukrajina. Usred prve arije — Rusalka Antonína Dvořáka — začule su se vojne sirene za vazdušnu opasnost. Ipak, Ana Šafajinska nastavila je da peva. Publika, neustrašiva uprkos opasnosti, odlučila je da ne evakuiše, i koncert se nastavio bez prekida. Ovaj čin odanosti umetnosti i prkosa pred pretnjom ocenjen je kao snažan simbol otpornosti i kulturnog otpora. Na YouTube snimku tog izvođenja napisala je: „Izvinjavam se zbog sirene za vazdušnu opasnost tokom prve arije.“
( Nastup Ane Šafajinske, gde se čuju sirene za vazdušni napad, možete naći na kraju intervjua. )
🎙️ Ekskluzivni intervju
Novinar: Pre mesec dana objavili ste snimak svog solo koncerta na YouTube kanalu, uz poruku: „Izvinjavam se zbog sirene za vazdušnu opasnost tokom prve arije.“ Koncert je održan na vaš rođendan i posvetili ste ga svojim roditeljima. Molim vas, opišite taj trenutak — gde se koncert održao i šta se dogodilo?
Ana Šafajinska: „Koncert koji sam posvetila sećanju na svoje roditelje održan je baš na moj rođendan. Najhladniji mesec — februar — nije sprečio ljude da ostanu kod kuće, i veliki broj njih se okupio u Evangeličkoj luteranskoj crkvi Svetog Pavla. Bukvalno na početku koncerta, tokom arije iz Rusalkе, oglasila se sirena za vazdušnu opasnost. Obično tada sve prestaje i javnost se poziva da ode u sklonište. Ali ovog puta publika je odbila da se skloni i zahtevala nastavak koncerta. Prvi put u životu pevala sam dok mi sa jedne strane u uvo vrišti sirena, a sa druge pokušavam da slušam zvuk orgulja, da ne bih izgubila tonalitet, melodiju.“
Novinar: Koliko je teško boriti se umetnošću u današnjem svetu, kada svedočimo ratnim situacijama u više delova sveta?
Ana Šafajinska: „Trenutna situacija u svetu je zaista teška. Svet se nalazi na opasnoj granici samouništenja naše civilizacije. Ali ja verujem da prava muzika, sa živim ljudskim glasom, predstavlja jedno od najmoćnijih „oružja“ stvaranja i pročišćenja. Ljudski glas je neuporediv sa bilo kojim instrumentom. Pogotovo čist glas, bez ikakve tehničke dodatne opreme — bez mikrofona.
Svakodnevno primamo niske vibracije mržnje i besa iz medija, iz politički prljavih situacija — sve to je stvoreno da manipuliše ljudima, da ih drži pod kontrolom. Vreme je da se zakon ‘Zavadi pa vladaj’ zameni njegovim pravim značenjem — razlogom života: ‘Ujedini se i stvaraj!’ A onda, jedino klasična muzika može da postavi ljudsku dušu ka Svetlu, ka dobrim i ispravnim vibracijama.“
Novinar: Kako umetnici žive u Ukrajini — odnosno, kako vi lično uspevate da preživite tu situaciju?
Ana Šafajinska: „Ne mogu da govorim u ime svih umetnika u Ukrajini. Ovo je posebno težak period za sve. Mnogi su odlučili da odu, ali mnogi su ostali. I ja sam odlučila da ostanem u svom rodnom gradu Odesi. Verujte mi — upravo sam tamo gde treba da budem. Kada čujem reči zahvalnosti od ljudi koji kažu da ih nisam napustila, da im svojom umetnošću produžavam život — to vredi više od svih slavnih operskih kuća sveta u kojima sam nastupala. Mnogi moji prijatelji i kolege iz inostranstva su iznenađeni.
Ipak, imam sve mogućnosti da živim van Ukrajine. Ne, upravo sada — tokom rata — odlučili smo kao porodica da budemo tamo gde smo najpotrebniji. Odesa je poseban grad, sa posebnom dušom naroda koji ovde živi.“
Novinar: Koliko trenutno imate koncerata u svetu, s obzirom na to da imate globalnu karijeru i da svetski mediji pišu najlepše članke o vama?
Ana Šafajinska: „Trenutno odbijam da putujem u inostranstvo, jer ugovori obično traju dva meseca — jedan mesec za probe operske produkcije, drugi za niz izvođenja. Ne mogu da ostavim svoju porodicu, jer nikada ne znamo šta može da se dogodi. Obično napadi dronovima počinju noću, i to je izuzetno opasno vreme za sve građane.
Kako da mirno spavam negde u svetu, ako moja porodica ostaje kod kuće? To je nemoguće. Zbog toga je celokupna moja umetnička aktivnost isključivo u Odesi.“
Novinar: Na kom nivou je danas opera u poređenju sa svim ostalim pravcima muzike?
Ana Šafajinska: „Mislim da i sami vrlo dobro razumete na kom je nivou umetnost opere danas. Nisam kritičar, a svakako ne kritikujem svoje kolege, jer znam koliko je ovaj posao težak. Ali, nažalost, moram priznati da se mnogo toga pretvorilo u jeftin i nemoralno vulgaran šou. A zadatak opere je potpuno drugačiji! To je najuzvišenija umetnost zvuka živog glasa i zvuka živog orkestra! Iskreno priznajem — nekoliko puta sam morala da odbijem ugovore jer su estetski principi bili izvrnuti u pogrešan smer „prljavog“ kostima.
Vrlo često se nisam plašila da kažem istinu, i znam koliko je to nepovoljno uticalo na moju karijeru 🙂 Ali ništa ne žalim, jer najvažnije je to što nikada nisam izdala sebe, niti umetnost kojoj sa velikim zadovoljstvom i dušom služim. Neki novi reditelji u operi nemilosrdno menjaju scenario, radnju, pa čak i značenje libreta — ali čak i u svom ponekad iskrivljenom obliku, operska predstava može to nadvladati zahvaljujući muzici velikih kompozitora.“
Novinar: Kao bezvremenska umetnost, može li opera privući mladu publiku i na koji način?
Ana Šafajinska: „Mislim da se roditelji ne bi smeli plašiti da povedu decu u operu. Čiste i otvorene duše dece mnogo su prijemčivije za istinu nego bilo ko drugi. Oni jasno osećaju pravu muziku. Potrebno je samo pažljivo izabrati prvu predstavu. Na primer, to može biti Turandot ili Falstaff…
Ipak, prvi utisak je izuzetno važan. Kada mali čovek raste okružen klasičnom muzikom i operskim izvođenjima, čitav njegov dalji razvoj biće na visokom nivou formiranja Ličnosti.“
Novinar: Kako sebe vidite u budućnosti kao umetnicu? Da li vidite napredak u karijeri, s obzirom na to da ste veoma poznati u svetu i da je vaša karijera veoma uspešna?
Ana Šafajinska: „Moja budućnost poznata je samo Gospodu, i uvek se predajem Njegovim rukama. Nemam nameru da „spustim svoja krila“ — sigurna sam da još mnogo toga mogu da učinim, kako na sceni tako i za mlađe generacije pevača.“
Novinar: Šta biste rekli mladim talentima koji žele da uđu u svet opere?
Ana Šafajinska: „Ne gubite vreme! Učite muziku, vokal temeljno — i budite potpuno i široko obrazovani ljudi. Obavezno poznajte istoriju — ona mnogo pomaže i na sceni i u životu. Ne dozvolite da budete manipulirani; duboko poštujte kompozitore čija dela izvodite, poštujte svoje kolege i sebe. Verujte, uvek čvrsto verujte — jer ako ne ja, onda ko!“
Pogledajte video gde Ana peva i kada počinju sirene na njenom YT kanalu ili ovde.
