Konsultant za zastupanje EU u Evropskom centru za slobodu štampe i medija ( ECMPF ), Ena Bavčić, objavila je tekst koji ima za cilj da istakne ključne akcije koje se zahtevaju od Evropske komisije i lokalnih samouprava kako bi se suočile sa izazovima koje postavljaju medijski giganti i njihovi algoritmi. Mark Zakerberg iz Mete je 7. januara najavio prekid saradnje sa proverivačima činjenica u SAD i kritikovao regulatorne napore EU kao cenzuru. Ovaj potez izazvao je globalne reakcije. Meta, koja kontroliše platforme kao što su Facebook, Instagram i Vocap, igra značajnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja.
Njihovi algoritmi, kojima često nedostaje transparentnost, pojačavaju sadržaj krajnje desnice i marginalizuju ranjive grupe. U tom kontekstu, profesionalni mediji i zagovornici zalažu se za demokratsku odgovornost BigTech-a zasnovanu na ljudskim pravima opisala je detaljno u svom članku na zvaničnom sajtu ECPMF-a.
Zvanično se od Evropske komisije traži:
Sprovođenje Evropskog zakona o slobodi medija ( EMFA ): Sprovesti odredbe koje omogućavaju profesionalnim medijima da promovišu sadržaj i neguju dijalog sa platformama društvenih medija.
Usvajanje i sprovođenje propisa: Nastaviti sa primenom Zakona o digitalnim uslugama, Zakona o digitalnim tržištima i obezbediti odgovarajuću transpoziciju u lokalno zakonodavstvo.
Odgovornost algoritma: Primenite GDPR podjednako na platforme društvenih medija i obezbedite da je zakon EU o veštačkoj inteligenciji ukorenjen u principima ljudskih prava.
Uloga u procesu pristupanja: Koristiti propise kao osnovu za zemlje pristupnice.
Koordinacija sa zainteresovanim stranama: Produbljivanje koordinacije sa medijima, organizacijama za digitalna prava i drugim zainteresovanim stranama.
Adresa korporativnog lobiranja: Ograničite nepoštene prakse lobiranja od strane BigTech-a.
U tekstu se dalje navodi i ono što se zahteva od lokalnih samouprava.
Jačanje vladavine prava: Rešavanje digitalne štete slobodnom izražavanju i obezbeđivanje nezavisnosti pravosuđa.
Transparentna transpozicija: Osigurati otvoren dijalog sa medijima i stručnjacima za ljudska prava tokom transpozicije EMFA i DSA.
Inkluzivne diskusije o politici: Uključite medije, civilno društvo i akademsku zajednicu u političke diskusije sa velikim platformama.
Podrška savetima za štampu: Omogućite savetima za štampu i medijskim organizacijama da podrže regulatorne agencije pojačavanjem marginalizovanih glasova.
Prema onome što se navodi u tekstu Ene Bavčić, i EU i lokalne vlasti treba da podrže i omoguće istraživačko novinarstvo, medije i medijske organizacije koje promovišu prava ugroženih grupa. Kampanje medijske pismenosti treba da uzmu puni zamah, a vlade i EU treba da preuzmu vođstvo u njihovom sprovođenju.
Mediji bi trebalo više da ulažu u podizanje kapaciteta novinara za proveru činjenica i informisanje. Trebalo bi da ulažu u angažovanje zajednice tražeći od njih da pojačaju svoj objektivan i pouzdan sadržaj.
„Opšta publika bi trebalo da se više angažuje sa sadržajem, prijavljujući štetne i uvećavajući one korisne. Da biste pozitivno uticali na algoritme, važno je stvoriti angažman zajednice oko marginalizovanih, manjinskih pitanja pokazujući podršku, sviđanje, klikanje i deljenje manjinskih medija i aktivističkog sadržaja.“ – navodi se u zvaničnoj objavi i zahtevo od Evropske komisije.
