Pored materijalne neravnopravnosti postoji i opšta neravnopravnost. U ovom svetu koji se stalno menja neravnopravnost ostaje jedan od najočiglednijih problema. Pored svih tehničkih napredaka razlika među ljudima ostaje. U svetu nemaju ista prava žene i muškarci, beli i crni, bogati i siromašni. Pored uticaja na društveni razvoj ovaj problem je ogromna prepreka ka individualnom razvoju.
Osim ekonomske nejednakosti, pol i etničko poreklo igraju veoma važnu ulogu u oblikovanju ličnosti. Žene i manjinske grupe se skoro svakodnevno suočavaju sa preprekama u razvoju. Statistika pokazuje da su žene za isti posao dosta manje plaćene od muškaraca, u potpuno istom preduzeću. Takođe se javlja ograničen pristup ka višim pozicijama, odnosno nemogućnost napredovanja.
Manjinske grupe imaju ograničenje u obrazovanju i zapošljavanju. U manjinske grupe spadaju manjinske nacije, rase i vernici druge vere u nekoj državi.
Žene su počele da se bore za svoja prava još sredinom 19. veka, a i danas se borimo za ravnopravnost između nas i ,,jačeg” pola. One se jesu izborile za pravo na glasanje, školovanje, rad u preduzeću, ali su pored toga zadržale ,,obaveze” koje se ženama pripisuju od davnina, a to je da pored toga što idu na posao budu i domaćice koliko god njihov posao bio težak i odgovoran. Tako da su žene time što su se izborile za gore navedena prava sebi dodale još obaveza.
Naravno, postoje slučajevi kada muž i žena u braku dele obaveze ravnopravno.
Neravnopravnost se ne ogleda samo u materijalnim resursima, one utiču na kulturne i društvene
života. Kulture koje ne prihvataju različitosti su sklone diskriminaciji i nedostatku kulturnog razumevanja, a taj nedostatak dovodi do izolacije i umanjivanja vrednosti. Društvene norme, kao i predrasude dovode do posebnog tretmana pojedinca, tačnije diskriminacija, što produbljuje socijalne razlike.
Rasna neravnopravnost je globalno rasprostranjena i vuče korene iz davnina. Pojedinci iz ovih grupa se suočavaju sa diskriminacijom u obrazovanju, zapošljavanju, ali i generalno u pravima. Rasizam i etničke predrasude i dalje oblikuju mnoge društvene zajednice i institucije, što dovodi do uskraćivanja osnovnih prava i mogućnosti pripadnicima te grupe.
Neophodno je napomenuti da se dimenzije neravnopravnosti prepliću, u nekim slučajevima, pa na taj način bivaju neizolovane. Recimo žena iz rasne manjine, koja je i loše materijalne situacije može da se suoči sa više prepreka odjednom- rodna, rasna i ekonomska. Najveći uzrok prepreka je rasa, a najmanji ekonomski status, u većini slučajeva. Ovaj primer je odlična slika socijalne nepravde.
