U saopštenju je navedeno da je novi saziv VSS od 6. aprila na četiri sednice, u relativno kratkom vremenu, doneo niz važnih odluka, uključujući izbor predsednika, imenovanje vršioca funkcije predsednika Vrhovnog suda i izbor 112 sudija, ali „bez razgovora sa kandidatima i uz ignorisanje predloga nadležnih komisija“.
Društvo sudija kritikovalo je i izmene Pravilnika o vrednovanju rada sudija, koje su, kako su naveli, usvojene ubrzano i bez analize efekata prethodnih rešenja, ocenjujući da takav pristup može ugroziti kvalitet i nezavisnost sudstva.
„Zabrinjavajuće je i pogrešno što je Pravilnik o vrednovanju rada sudije i predsednika suda izmenjen u neprimereno kratkom roku, kao uzgredna od više desetina tačaka dnevnog reda na prve četiri radne sednice Visokog saveta sudstva. Jer, sve i da se nije odlučivalo i o svim ostalim pitanjima, već samo o izboru vršioca funkcije predsednika Vrhovnog suda i 112 sudija, svakoj od odluka o izboru bilo je posvećeno svega 3,9 minuta, ne računajući pritom potrebu za raspravom o prijavama više stotina drugih kandidata. Naročito je potrebno da dijaloga ima kada postoje neslaganja članova Visokog saveta sudstva sa predlogom odluka koja se donose i da članovi za svoje neslaganje iznesu argumentaciju“, navedeno je u saopštenju.
Društvo sudija Srbije zahteva da VSS uspori tempo rada, obezbedi javne rasprave o važnim propisima, omogući iznošenje suprotnih stavova i donosi odluke na osnovu detaljne analize i jasnog obrazloženja.
„Pozivamo Visoki savet sudstva da u svom radu odustane od neprimerene brzine i dā prioritet kvalitetu rada koji, kao minimum, zahteva argumentovanu raspravu u sučeljavanju sa mišljenjima onih koji ostanu u manjini prilikom glasanja, obavezu nesaglasnih članova da iznesu svoje argumente“, navelo je to društvo.
Zatražili su „obaveznu javnu raspravu pre donošenja propisa koja se tiču svih sudija, kojom bi se omogućilo svim sudijama i njihovim udruženjima da iznesu svoje stavove pre sednice na kojoj će Visoki savet sudstva doneti odluku o njima“.
