Kraljevo je grad koji zna šta znači rad – grad vrednih, hrabrih i sposobnih ljudi, grad radnika, inženjera, majstora, preduzetnika i porodica koje su generacijama živele od svog znanja i svojih ruku. Zato mi je ovaj susret sa Kraljevčanima bio posebno važan.
Došli smo da pripremimo kancelariju Pokreta snaga Srbije – BK. Nismo planirali veliki skup, niti posebnu organizaciju – želeli smo samo da prošetamo, razgovaramo sa ljudima i čujemo šta oni kažu. A onda je narod počeo da prilazi: razgovor za razgovorom, rukovanje za rukovanjem, fotografija za fotografijom. Ljudi su govorili o porodicama, deci, poslovima, penzijama, fabrikama koje pamte i vremenu kada je Kraljevo bilo jedan od velikih industrijskih centara naše zemlje. I tada čovek shvati koliko je duboko u identitet ovog grada ugrađena jedna reč: RAD.
Kraljevo je znalo da proizvodi
Kraljevo nije grad koji treba učiti šta je industrija. Ovaj grad je imao fabrike, proizvodnju, inženjere, tehničare, majstore i kvalifikovane radnike. Generacije su odlazile u fabriku znajući da svojim radom obezbeđuju porodicu – od plate se živelo, školovala su se deca, pravile kuće, kupovala zemlja, pomagali roditelji i planirala budućnost.
Fabrika tada nije značila samo mašine i proizvodnu halu – fabrika je značila život čitavog grada. Kada radi fabrika, radi prevoznik, radi trgovac, radi zanatlija, radi restoran, radi građevinar, radi mala porodična firma koja velikom sistemu isporučuje delove i usluge. Zato je svaki izgubljeni veliki proizvodni sistem bio mnogo više od jednog zatvorenog preduzeća – bio je to udarac za hiljade porodica.
Srbija je preskupo platila gašenje proizvodnje
Posle 2000. godine Srbija je ušla u period u kojem su mnogi verovali da proizvodnja više nije najvažnija i da će tržište samo rešiti sve probleme. Na najodgovornija mesta dolazili su i ljudi sa mnogo teorije, a premalo praktičnog iskustva u stvaranju kompanija, proizvodnje i radnih mesta.
Posledice su osetili građani – ne samo u Kraljevu, već i radnici širom Srbije. Gašene su fabrike, prekidani proizvodni lanci i gubljena tržišta koja su generacije pre nas stvarale. A kada jednom izgubite fabriku, ne gubite samo zgradu i mašine – gubite znanje, gubite majstora, gubite kooperanta, gubite tržište. I najopasnije od svega – gubite mladog čoveka koji više ne vidi svoju budućnost u svom gradu.
Zato danas nije dovoljno da žalimo za onim što je nestalo. Moramo da gradimo novo.
Ne vraćamo stare fabrike – gradimo fabrike XXI veka
Kada kažem da Kraljevo ponovo mora da bude industrijski centar, ne mislim da vratimo vreme četrdeset godina unazad. Mislim da iskoristimo industrijsku kulturu koju Kraljevo već ima i na njoj izgradimo proizvodnju XXI veka.
Nove fabrike moraju da budu moderne, automatizovane, digitalizovane, sa robotikom i veštačkom inteligencijom, sa domaćim inženjerima i mladim stručnjacima, sa proizvodima koji se ne prave samo za Srbiju, već za Evropu i svet. Naš cilj nije da Srbija bude tržište na kojem drugi prodaju svoju robu – naš cilj je da Srbija bude zemlja iz koje kamioni i vozovi puni naših proizvoda odlaze na svetska tržišta. A Kraljevo mora da bude jedan od centara te nove industrijalizacije.
Jedna velika fabrika – stotine malih porodičnih firmi
Postoji još nešto što Srbija mora ponovo da nauči: velika fabrika nije sama sebi cilj. Oko svake velike kompanije treba stvoriti mrežu desetina i stotina malih domaćih firmi i porodičnih kooperanata.
To smo mi radili još pre četrdeset i više godina. Išao sam sa svojom braćom kod ljudi u kuće, razgovarali smo sa porodicama, dogovarali se šta mogu da proizvode, potpisivali ugovore, obezbeđivali posao. Oni su proizvodili delove i proizvode, mi smo ih povezivali sa tržištem i izvozom. Danas srećem njihovu decu i kažu mi: „Dragomire, ja sam bio dete kada ste dolazili kod mog oca.“ I pamte kako je njihova porodica od tog rada živela, gradila kuću, školovala decu i napredovala.
To je za mene prava ekonomija – ne ekonomija tabela i velikih reči, već ekonomija u kojoj čovek na kraju meseca donese zarađeni novac svojoj porodici. Takav model ponovo treba Srbiji.
Mlad čovek mora da dobije razlog da ostane
Najveći gubitak nije kada nam ode mašina – mašinu možemo ponovo da kupimo. Nije čak ni kada izgubimo kapital – kapital možemo ponovo da stvorimo. Najveći gubitak je kada nam ode čovek, kada mlad inženjer, lekar, tehničar, programer, majstor ili preduzetnik kaže: „Za mene ovde nema mesta.“ E, to moramo da promenimo.
Ne možemo mladima držati govore da ostanu u Srbiji ako im nismo obezbedili mogućnost da rade, stvaraju, zarađuju i osnuju porodicu. Mlad čovek mora da može da kaže: „Ostajem u Kraljevu jer ovde imam budućnost.“ To je mera uspeha svake ekonomske politike.
Kraljevo može da bude centar nove industrijske Srbije
Kraljevo ima ljude, ima znanje, ima industrijsku tradiciju, ima saobraćajni i geografski položaj, ima okolinu koja može da se razvija zajedno sa gradom. Ali potrebna je politika koja će reći investitoru i domaćem preduzetniku: „Dođi, proizvodi, zaposli ljude, izvozi – država ti neće biti prepreka, biće ti partner.“
Treba nam Srbija u kojoj se dozvole ne čekaju godinama, u kojoj preduzetnik ne provodi život po šalterima, u kojoj lokalna samouprava pita investitora: „Šta vam je potrebno da počnete da proizvodite?“ I u kojoj obrazovanje ponovo povezujemo sa privredom, tako da školujemo mlade za poslove koji postoje i koji će tek nastajati.
Ne tražimo milostinju – tražimo šansu da radimo
Naš narod nikada nije tražio da mu neko pokloni život. Naš čovek hoće priliku, hoće da radi, hoće da zaradi, hoće da svojoj deci obezbedi više nego što je on imao.
Zato ne želim Srbiju koja svojim građanima stalno obećava neku pomoć. Želim Srbiju koja im omogućava da svojim radom zarade mnogo više nego što bi im bilo koja država mogla pokloniti. Najbolja socijalna politika je dobro plaćeno radno mesto. Najbolja demografska politika je sigurna porodica koja zna da će sutra imati od čega da živi. Najbolji način da vratimo ljude u Srbiju jeste da im ponudimo priliku da ovde stvaraju.
Kraljevo nije završilo svoju industrijsku priču
Posle susreta sa Kraljevčanima ja sam još sigurniji: ovaj grad nije izgubio svoju snagu. Ona je ovde – u ljudima, u njihovom znanju, u sećanju na vreme kada se proizvodilo, u želji da njihova deca ponovo imaju siguran i dobro plaćen posao u svom gradu.
Zato nemojmo Kraljevo pitati samo: „Šta ste nekada imali?“ Pitajmo: „Šta ćemo sada zajedno da napravimo?“
Ja verujem da Kraljevo ponovo može da bude jedan od velikih industrijskih centara Srbije. Ne grad prošlosti – grad budućnosti. Grad novih fabrika, grad porodičnih kompanija, grad inženjera i majstora, grad mladih ljudi koji ostaju, grad u kojem radnik može dostojanstveno da živi od svog rada.
To je Kraljevo koje želim da vidim. I to je Srbija za koju se borimo – da ponovo pokrenemo mašine, da ponovo otvaramo fabrike, da vratimo dobro plaćen rad srpskoj porodici, da mladima vratimo razlog da ostanu.
Jer Srbija ne može da postane bogata samo tako što će više trošiti. Srbija postaje bogata kada više proizvodi.
Zato: Srbija mora da proizvodi. Srbija mora da radi. Srbija mora da izvozi. I Srbija mora ponovo da pobeđuje.
Dragomir Karić
Predsednik Pokreta snaga Srbije – BK
