Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović ocenio je danas, komentarišući masovan dolazak migranata i izbeglica iz Maroka u špansku enklavu Seutu na severu Afrike, da je teško poverovati da je oko 60.000 migranata u poslednja 24 časa bio spontan, ali da istovremeno ukazuje i na humanitarni problem i očaj ljudi koji su spremni da rizikuju sopstvene živote, što pokazuje i broj mrtvih (najmanje 34), da bi se domogli nekog sigurnog mesta, poput teritorije Španije.
Đurović je agenciji Beta kazao da su dve španske enklave na severu Afrike, Seuta i Melilja, u potpunosti ograđene, a da je taj talas migracija usledio nakon što su marokanski mediji objavili da je španski Vrhovni sud doneo odluku da se ljudima koji dolaze sa mora, kao davljenici, omogući postupak drugačiji do guranja sa granice, što je dovelo do masovnih pokušaja da se do Seute stigne upravo preko mora.
„To je odzvonilo u marokanskim medijima i šire, i zloupotrebljeno od raznih aktera da se stvori jedna slika ljudi koji žele da se domognu Španije, da to mogu da učine tako što će da plivanjem zaobiđu barijere koje postoje“, naveo je Đurović.
Prema njegovoj oceni, toliko veliki broj ljudi za tako kratko vreme, morao je da bude informisan, organizovan i prevezen, pa je teško za verovati da je to jedan spontani pokret ljudi u kratkom vremenskom periodu, motivisan jednim pogrešnim tumačenjem jedne španske presude.
„To treba imati u vidu, iako se ovaj jedan incident sada obilato koristi, pre svega u evropskoj javnosti, da se opravda antimigrantska politika, odnosno politika borbe protiv iregularnih migracija na nivou cele Evropske unije (EU), pa smo svedoci pretnjama da se Španija isključi iz šengena, da se oštrije reaguje na ovaj fenomen, a neki to vezuju i sa politikom Španije prema migracijama, da migraciju rešava ne preko ograda i proterivanjem ljudi, nego kroz sisteme integracije, odlučivanjem u postupku azila i tako dalje“, kazao je Đurović.
Razlog ljudi da pokušaju da se na taj način domognu neke teritorije, kako je dodao, može samo da ukaže na očajne ljude koji iz različitih razloga traže svoj spas na španskoj teritoriji, na teritoriji Evropske unije.
„Da li su svi izbeglice, da li su neki izbeglice, da li su neki ekonomski ili drugi migranti, ostaje pitanje, ali ono što je utisak je da ovi ljudi pokušavaju da se domognu EU iz očaja, da rizikuju živote, jasno je da plivajući, pokušavajući da zaobiđu barijere koje postoje duž cele te teritorije, da ti ljudi stavljaju svoj život u torbu“, naveo je Đurović.
Kako je dodao, to je i poruka – da ljudi kada beže iz nekih razloga, oni nemaju alternativu i spremni su da žrtvuju svoj život, zbog čega se otvara pitanje u kakvim uslovima ti ljudi trenutno žive u Maroku, bilo da li mogu da dobiju azil ili ne, odnosno da li su izbeglice ili ne.
„Bilo da su stranci, ili domaći, pa moraju da pribegnu ovakvim merama, verujući da će tako spasiti svoj život i da će dobiti neku novu priliku života negde drugde. Tako da je to jedna zastrašujuća činjenica“, kazao je Đurović.
Ovaj događaj, prema njegovim rečima, sa druge strane može da pokaže kako ljudi mogu da budu zloupotrebljeni u političke ili druge svrhe, zarad nekih ciljeva, jer tako organizovani i tako sproveden pokušaj prelaska granice, nije ideja svih pojedinačno, nego ukazuje na neku organizaciju i neki razlog koji stoji iza toga, odnosno moguću zloupotrebu tih ljudi.
„Ako je ovo ogranizovano ili tolerisano, može se očekivati dalja eskalacija ovog problema, jer značajnu ulogu u rešavanju igraju ne samo španske, nego i vlasti u Maroku, koji se graniči sa tim enklavama, gde postoje sporazumi i komunikacije između dve države. U tom smislu, ukoliko se eskalacija nastavi, ukazuje da Maroko toleriše na neki način, ili da ne može da kontroliše ovu situaciju. To daje drugi karakter ovom problemu, jer je onda više od humanitarnog“, rekao je Đurović.
Dodao je da su i ranije postojale tenzije između Maroka i Španije navodeći primer 2021. godine, kada su španske vlasti na lečenje primile lidera opozicionog pokreta „Front Polisario“ Brahima Galija koji zagovara nezavisnost Zapadne Sahare, što je razljutilo Maroko i dovelo do masovnog priliva migranata i incidenata na granici kod Seute.
„I tada je, u sličnim okolnostima izvršen pritisak, tolerisano je prisustvo ljudi oko ovih enklava, njihovi masovni pokušaji da uđu u te enklave. Tako da nije prvi put da igra sa ljudima predstavlja deo kolorita odnosa imeđu Španije i Maroka, ali ne mora da znači da je to i sada razlog. Bitno je da postoji preistorija svega toga i da ovakav vid incidenta ne može da se spontano desi“, naveo je Đurović.
Upitan kako vidi rešenje trenutne situacije, kazao je da treba gledati da se razvija okruženje EU i Mediterana, odnosno normalni i održivi uslovi za život svih ljudi koji su izbegli iz Afrike ili koji su u potrebi, a pomoć nisu mogli da nađu na toj teritoriji.
„Trenutno rešenje ove situacije sigurno bi bio dolazak španske vojske i smirivanje situacije, verovatno i brzo procesuiranje ljudi koji su tu došli, odnosno da li ima osnova da ostanu ili ne, da li ima osnova da traže azil ili ne, i vraćanje u Maroko. Ovakav jedan incident, ukoliko nije podržan ili tolerisan od marokanskih vlasti, vrlo brzo treba da se reši“, kazao je Đurović.
Dodao je da, ukoliko je boravak tolikog broja ljudi na ograničenom prostoru u Seuti nemoguć, španske vlasti će ih prebaciti u Španiju i tamo sprovesti sve te procedure.
„Ukoliko se budu poštovali španski propisi i odluka suda, ti ljudi će, ukoliko žele da traže azil, definitivno imati postupak azila koji će se vrlo verovatno sprovesti ubrzano i ne samo u Seuti, nego i u drugim delovima Španije. Međutim, jedan broj ljudi se već samoinicijativno vratio i otplivao nazad, verovatno svestan da ne ispunjava uslove da dobije azil“, rekao je Đurović.
