Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da je strateška greška, koja svakim danom postaje sve skuplja, to što u vašingtonskim političkim krugovima postoji tendencija da se Balkan tretira kao problem koji treba rešiti, a ne kao prednost koju treba negovati.
On je to napisao u autorskom tekstu za američki politički časopis Stejtkraft Stratedži (Statecraft Strategy).
„Zapadni Balkan se nalazi na raskrsnici Evrope, premošćujući istočni i južni bok NATO-a, prožet energetskim koridorima, migracionim rutama i lancima snabdevanja koji su važni za celu transatlantsku zajednicu. Stabilnost ovde nije regionalna finesa. To je preduslov za evropsku bezbednost. Ali kada pažnja odluta negde drugde, ta stabilnost je pod pritiskom“, napisao je Đurić u danas objavljenom tekstu.
Đurić je podsetio na Bosnu i na Dejtonski mirovni sporazum iz 1995, koji je zaustavio rat i rekao da su napori da se centralizuje Bosna daleko iznad onoga što predviđa taj sporazum i da to podstiče opasne tenzije.
„Pokušaji da se on poništi rizikuju ponovno otvaranje rana kojima je bila potrebna čitava generacija da se zaleče“, rekao je srpski ministar.
Govoreći o Kosovu, rekao je da situacija tamo ostaje nerešena „na načine koji zahtevaju iskrenost, a ne diplomatske eufemizme“.
Podsetio je na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 2008, da više od polovine zemalja sveta to ne priznaje, uključujuči i pet članica EU i rekao da Srbija ne može i neće priznati to proglašenje.
„To nije nepopustljivost sa naše strane, to je stav zasnovan i na međunarodnom pravu i na suverenitetu naše države“, rekao je on, ali i istakao da Beograd istovremeno teži normalizaciji odnosa sa vlastima u Prištini i dodao da Srbija želi funkcionalnu koegzistenciju i da ljudi na obe strane žive bolje.
Đurić se osvrnuo i na proces pomirenja između Srba i Albanaca koji su skoro deceniju predvodili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i albanski premijer Edi Rama.
„Dva suseda čiji je odnos predugo definisan rivalstvom i nepoverenjem sada biraju dijalog umesto neprijateljstva. Njihovo partnerstvo je nedavno kulminiralo zajedničkim autorskim tekstom u Frankfurter algemajne cajtungu, u kojem se tvrdi da bi EU trebalo da primi Srbiju, Albaniju i ostatak Zapadnog Balkana bez mehanizama veta koji su prečesto paralizovali donošenje odluka na kontinentu“, napisao je Đurić.
Rekao je da je to bio smeo predlog koji su napali politički protivnici s obe strane.
Đurić je naglasio da za Srbiju članstvo u EU ostaje strateški cilj, ali i ukazuje na to da je napredak zastao, mada, kako kaže, ne prvenstveno zbog nedostatka vladavine prava, kako tvrde kritičari Srbije. Rekao je da je lestvica podignuta za prijem selektivno i značajno za region Zapadnog Balkana i ocenio da su glavne prepreke pristupanja Srbije unutrašnje podele EU i zamor od proširenja.
„Mi to znamo i strpljivi smo. Ali nećemo se pretvarati da je prepreka u potpunosti na našoj strani“, rekao je on.
U međuvremenu, Srbija ne stoji mirno, rekao je Đurić i dodao da nečlanstvo znači i fleksibilnost koju Srbija koristi.
„Srbija nudi američkim kompanijama nešto što je sve ređe u Evropi: destinaciju za premeštanje prijatelja sa dubokim transatlantskim vezama, visokokvalifikovanu radnu snagu i regulatorno okruženje koje je pogodno za poslovanje bez birokratije, koja se akumulirala decenijama unutar EU. Rezultati govore sami za sebe. Naš tehnološki sektor sada čini skoro 10 odsto nacionalnog BDP-a, što je među najvišim odnosima u celoj Evropi i brzo raste“, rekao je on.
Istakao je da nezavisnost delovanja nije samo ekonomska prednost, nego i moralna i rekao da se to jasno vidi u odnosu Srbije sa Izraelom.
Đurić je rekao da je dan posle napada na Izrael u oktobru 2023. godine, Srbija dobila poruku od Izraela da joj je potreban vojni materijal i to brzo i da je predsednik Vučić odgovorio, a u roku od četiri dana je Srbija to i isporučila. Vučić je tada rekao da je on jedini u Eropi koji danas trguje vojnom municijom sa Izraelom i da ga zato kolege često kritikuju.
„Srbija je pružila bezbednosnu pomoć Izraelu u trenutku kada je evropska solidarnost sa jevrejskom državom očigledno nedostajala“, rekao je Đurić.
Podsetio je na Drugi svetski rat kada je hrvatski fašistički pokret sproveo istrebljenje hrvatskih Jevreja, kao deo šireg Holokausta, ali i na ubistvo preko 500.000 Srba.
„Znamo šta znači biti meta zbog toga ko si. Zato naša solidarnost sa Izraelom nije politički stav, već moralni refleks“, rekao je Đurić i dodao da neke evropske zemlje zameraju Srbijii stav prema Izraelu.
„Mi smatramo da je to jedan od naših najboljih sati“, rekao je on.
Podsetio je da su SAD i Srbija bile saveznice u prvom svetskom ratu, a da je u Drugom svetskom ratu taj njihov savez bio istaknut u pojedinačnim delima hrabrosti.
„Srbija želi da vidi kako transatlantski odnosi napreduju. Mi smo evropska zemlja (a u smislu toga su i Sjedinjene Države) jer su je oblikovale evropska civilizacija, misao i žrtva. Nijedno od nas nije u Evropskoj uniji, ali oboje imamo udeo u njenom uspehu i u stabilnosti kontinenta na kojem je namenjena da bude sidro“, napisao je Đurić.
On je naglasio da bi Vašington trebalo da vidi Balkan, ne kao postkonfliktnu čekaonicu, već kao region od strateškog značaja, gde je pouzdana, rastuća, nezavisna Srbija, istinski partner.
„Pokazali smo da stojimo uz naše prijatelje, čak i kada nas to košta. I pokazali smo da možemo da pokrenemo pomirenje, čak i uz politički rizik. To nije profil problema. To je profil saveznika, napisao je on i dodao da su SAD i Srbija i ranije bile na pravoj strani istorije i da temelj tog saveza nikad nije nestao, te da je vreme da se na njemu nadogradi“, napisao je Đurić.
