Savo Đurić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji, izjavio je, komentarišući to što je beogradski Apelacioni sud treći put ukinuo potvrdu optužnice za pad nadstrešnice u Novom Sadu i vratio je Višem sudu da o njoj odlučuje, da zakon nema odredbu po kojoj bi mogao da ograniči koliko puta apelacija iz sličnih razloga može da vraća optužnicu na ponovno odlučivanje, ali da Apelacioni sud ima opciju da to prekine ukoliko želi.
„Vanpretresno veće Apelacionog suda u Beogradu može da odluči ne samo da ukine optužnicu, već i da preinači odluku prvostepenog suda, tako što bi je stavio van snage“, rekao je Đurđić za list Danas od petka.
Apelacioni sud u Beogradu tri puta je do sada ukinuo potvrdu optužnice koju je podiglo beogradsko Više javno tužilaštvo (VJT), navodeći da nije obrazloženo na osnovu čega je Viši sud zaključio da je beogradsko VJT imalo pravo da postupa u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
To je jedan od tri postupka koja se vode u slučaju pada nadstrešnice – glavni se vodi u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, a još jedan u Tužilaštvu za organizovani kriminal, koji se odnosi na tokove novca i moguće koruptivne radnje tokom izgradnje pruge Beograd – Subotica.
Đurđić navodi i da se glavni tužilac beogradskog VJT Nenad Stefanović oglušio o naredbu Vrhovnog tužilaštva koje je u februaru prošle godine izdalo obavezno uputstvo da se predmet koji se odnosi na finansijske tokove i moguću korupciju u vezi sa rekonstrukcijom stanice, poveri Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK).
„Vrhovna javna tužiteljka je taj predmet supstitucijom uputila TOK-u i Stefanović je po tome morao da postupi. Umesto toga, on je podigao optužnicu. Mnogi advokati i pravnici kažu da je to zato što postoji namera da se nadležnost nad predmetom ‘nadstrešnica’ prebaci za Beograd, jer je tu sigurnija ‘kontrola štete’ i mislim da su u pravu“, kazao je Đurđić.
Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Goran Ilić ocenio je da se stiče utisak da se svi krivični postupci povodom pada nadstrešnice odvijaju poput partije šaha, u kojoj sudovi i tužilaštva predstavljaju figure koje pomera neko ko nema veze sa pravosuđem.
„Paradoks je u tome što i bele i crne figure pomera isti igrač, koji, igrajući protiv samog sebe, nema interes da se partija ikad završi“, naveo je Ilić.
Dodao je da se zbog toga stvara utisak da ti postupci „služe samo sebi“, odnosno održavanju privida da se nešto preduzima, dok se istovremeno „proizvodi opšta konfuzija“, dodajući da se kako vreme prolazi, „sve više udaljavamo od utvrđivanja pune istine, šta se zaista desilo i zbog čega su ljudi stradali“.
