Pre deset godina je Ujedinjeno Kraljevstvo glasalo za izlazak iz Evropske unije na referendumu koji do danas oblikuje političke identitete i koji je razbio gotovo poluvekovni projekat približavanja matičnom kontinentu.
Bregzit – skraćenica za izlazak iz EU (British Exit), postao je stvarnost 23. juna 2016. godine, kada je 52 odsto – ili više od 17 miliona ljudi glasalo za izlazak iz EU. Iako je razlika bila tesna, glasanje je dovelo do najdramatičnijeg potresa britanske ekonomije i društva od Drugog svetskog rata.
Ali kao i svaki razvod, formalnosti i proces napuštanja članstva nisu bili brzi. Trebalo je za to oko pet godina.
Bregzit je nastao iz rastućeg osećaja frustracije ne samo EU već i zbog globalne finansijske krize 2008. godine. Pristalice su uspele da iskoriste tu frustraciju i govorile su da će se Ujedinjeno Kraljevstvo samo po sebi revitalizovati i moći da se fokusira samo na domaće prioritete.
Protivnici su upozoravali da će Bregzit dovesti do ekonomskih poremećaja i da će ugroziti ugled zemlje u svetu.
Deceniju kasnije, evo gde se nalazi Bregzit.
Pristalice Bregzita imale su viziju da britanska ekonomija može da napreduje van EU koristeći „piratski duh“ koji ju je nekada učinio najvećom na svetu.
Iako pandemija korona virusa i ratovi u Ukrajini, a nedavno i američko-izraelski rat protiv Irana nisu pomogli, jasno je da britanska ekonomija nije oživljena.
Trgovci se žale na prepreke koje sada moraju da prevaziđu kada trguju sa svojim evropskim susedima. EU od 27 zemalja članica ostaje ubedljivo najveći trgovinski partner Velike Britanije.
I iako nema carina na britansku robu koja ulazi u EU, postoji niz necarinskih barijera, kao što su glomazna carinska dokumentacija, granične sertifikacije i vizna ograničenja.
Mnogi trgovinski sporazumi koje su pristalice Bregzita hvalili, a najznačajniji je onaj sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), nisu se materijalizovali.
Stručnjaci kažu da je britanska ekonomija između četiri i osam odsto manja nego što bi bila da je zemlja glasala za ostanak u EU.
To bi se pretvorilo u mnogo viši životni standard i milijarde više za javne službe, uključujući i dragocenu Nacionalnu zdravstvenu službu, kojoj su aktivisti za Bregzit obećali dodatnih 350 miliona funti (468 miliona dolara) nedeljno. To obećanje je bilo istaknuto na njihovom velikom crvenom autobusu za kampanju.
„Bregzit je učinio britansku ekonomiju manjom nego što bi inače bila“, rekao je Džonatan Ports (Jonathan Portes), profesor Kings koledža u Londonu.
On je dodao da efekat nije bio iznenadni kolaps, već postepeno i kumulativno opterećenje trgovine, investicija i produktivnosti.
Međutim, zagovornici Bregzita tvrde da se izlazak iz EU ne može procenjivati kratkoročno – uvek postoji kratkoročni ekonomski poremećaj u zamenu za veću kontrolu nad nizom političkih poluga, uključujući i za migracije.
Bregzit je okončao slobodno kretanje između Velike Britanije i EU, ali je obezbeđivanje britanske granice imalo mešovit uspeh. Kontrola imigracije bila je ključno obećanje pristalica Bregzita – njihova poruka o povratku kontrole odjeknula je tada.
Iako je migracija naglo opala iz EU, naglo je porasla iz zemalja izvan EU. To je delimično zbog promena u viznim pravilima koje je prethodna konzervativna vlada uvela kako bi pomogla sektorima kojima je očajnički bila potrebna migrantska radna snaga, poput negovatelja za stare.
Neto migracija je naglo opala, sa više od 900.000 u 2023. na 171.000 prošle godine.
Ipak, mnogi su nezadovoljni zbog migranata koji ilegalno ulaze u zemlju – posebno zbog prizora ljudi, koji često beže iz ratnih zona poput Avganistana i Sudana, kako stižu na britanske obale u čamcima posle opasnog putovanja preko Lamanša.
Negodovanje zbog broja prelazaka malim čamcima, koji je dostigao vrhunac od 46.000 u 2022. godini i bilo 41.000 prošle godine, postalo je jedno od glavnih političkih pitanja uprkos tome što predstavlja samo delić ukupne migracije.
Nezadovoljstvo je usmereno na tražioce azila, od kojih su mnogi smešteni o državnom trošku. Bili su i protesti ispred tih lokacija, pa čak i pokušaji da se zapale bivši hoteli u kojima su tražioci azila.
U godinama posle Bregzita, britanski politički pejzaž se raspao, sa opadajućom podrškom za dve dugo dominantne stranke – konzervativce i laburiste.
Konzervativci su izbačeni 2024. godine posle 14 godina na vlasti, a veći deo tog perioda je bio u prepirkama oko odnosa Velike Britanije i Evrope.
Ni laburistička vlada nije impresionirala, a izgleda da će premijer Kir Starmer (Keir) uskoro objaviti ostavku.
Milione birača privlači „Reformska za Ujedinjeno Kraljevstvo“ koju predvodi Najdžel Faraž (Nigel Farage), koji se možda više od bilo kog drugog političara zalagao za Bregzit. Njegova stranka je vodi u skoro svakoj anketi javnog mnjenja više od godinu dana.
Istovremeno, u zemlji raste osećaj da je Bregzit propao.
Po rezultatima dve ankete agencije Ipsos, 52 odsto ljudi u Velikoj Britaniji bi želelo da se ponovo pridruži EU, dok je 33 odsto protiv toga. Anketa je takođe otkrila da 48 odsto smatra da Bregzit ide gore nego što se očekivalo, naspram samo devet odsto koji misle da ide bolje.
Ipsos dodaje da bi 48 odsto podržalo još jedan referendum o članstvu Velike Britanije u EU, naspram 27 odsto koji se tome protive.
U tom kontekstu, Laburistička stranka je hodala po žici od kada je izabrana 2024. godine. Nakon što je eksplicitno isključila poništavanje Bregzita – ili čak ponovno pridruživanje jedinstvenom tržištu EU – nema politički prostor za manevrisanje.
Starmer je tražio „resetovanje“ veza nakon nepoverenja izgrađenog tokom godina pregovora o Bregzitu, uglavnom usmerenih na olakšavanje trgovine. Nada se da će objaviti dalje mere na samitu sa EU sledećeg meseca – pod uslovom da i dalje bude premijer.
Njegov najverovatniji naslednik Endi Bernam (Andy Burnham) ublažio je svoje izjave o ponovnom pridruživanju Velike Britanije EU tokom predizborne kampanje proteklog meseca, pre pobede na vanrednim izborima u četvrtak, na kojima je odbio konkurenciju Reformske stranke koja je ubedljivo podržala Bregzit i postao poslanik.
„Ne predlažem da Velika Britanija razmotri ponovno pridruživanje EU. Poštujem odluku koja je doneta na referendumu i, ako ne poštujemo taj glas, to će potkopati sve što sam govorio o jačanju demokratije“, rekao je Bernam.
